Kada mlijeko može biti opasno po zdravlje?

June 17, 2015, 8:00 am

Najnovija švedska studija u kojoj je praćeno zdravlje osoba koji često konzumiraju mleko pokazala je iznenađujuće rezultate, piše Independent 29. oktobra 2014. godine.

Reč je u dugoročnom istraživanju naučnika sa Univerziteta u Upsali – žene su praćene 20 godina, a muškarci 11. Takođe, grupe su bile vrlo velike – 60.000 žena i 45.000 muškaraca je redovno podnosilo izveštaje o svom načinu ishrane i o količini mleka koju su, u proseku, pili dnevno. Uz to, grupe su obuhvatile i dosta generacija: učestvovale su žene između 39 i 74 godine i muškarci između 45 i 79 godina.

Nalazi ove studije, objavljene u British Medical Journal-u, pokazuju da je kod ljudi koji su pili više od tri čaše mleka (oko 680 ml) rizik od smrtnosti bio veći, a kod žena čak dvaput veći. Najčešći uzrok bila su srčana oboljenja, inače veoma povezana sa velikom konzumacijom mleka.

Da li to znači da treba panično da se odreknemo mleka? Naučnici iz Upsale ipak samo savetuju samo oprez.

Činjenica je da su u grupama ispitanika bile i osobe u poznim godinama i da je izvesna stopa smrtnosti bila očekivana. Takođe, eksperti iz drugih zemalja ističu da je možda bio potcenjen uticaj drugih faktora a prevelika uloga pripisana mleku, mada autori studije tvrde da su uzimali u obzir pušačke navike, gojaznost, sklonost alkoholu.

“S ekonomskim razvojem i porastom potrošnje hrane životinjskog porekla raste i potrošnja mleka, tako da njegovu ulogu u mortalitetu sada definitivno moramo ustanoviti”, kaže profesorka Meri Šuling, sa Gradskog univerziteta za javno zdravlje u Njujorku. Mleko i mlečne prerađevine se preporučuju kao dobri izvori kalcijuma i proteina, koji su od velikog značaja za zdravlje kostiju, a u ovoj studiji nigde nema nagoveštaja kako nije zdravo popiti čašu mleka dnevno. Ipak, jogurt i sir su daleko zdraviji, tvrde naučnici jer galaktoze (vrsta šećera) ima više u nefermentisanom mleku.

Upravo galaktoza izaziva upalne procese i hemijsku neravnotežu, pokazala su istraživanja na životinjama, ali takvih dokaza još nema u ispitivanju kod ljudi.

“Ono što znamo je da su upalni procesi u vezi s redukovanom gustinom kostiju pa se uticaj galaktoze mora svakako proveriti u sledećim studijama”, kaže Gaynor Bussell, britanska nutricionistkinja. “Mleko, za sada, ostaje vrlo pogodan izvor kalcijuma i drugih minerala i vitamina.”

 

Izvor: Lovesensa.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *