Ruska svemirska agencija užurbano radi na hajtek svemirskom teleskopu za posmatranje udaljenih zvezda u dubokom svemiru sposobnom da vidi na ultraljubičastim talasnim dužinama koje se ne mogu videti golim okom.
“Spektr UF” dug 15 metara, koji naučnici razvijaju još od 1980-tih godina, mogao bi da postane jedini veliki sofisticirani teleskop na svetu koji može da posmatra ultraljubičaste talase, što bi prema uzdržanim procenama svemirske agencije u Moskvi moglo da se dogodi 2021. godine.
Dvadeset šest godina star američki “Habl”, orbitalni teleskop sa ultraljubičastim sposobnostima osmatranja u spektru ultraljubičaste svetlosti, mogao bi, u procesu “kontrolisanog spuštanja na Zemlju” da bude povučen iz saobraćaja već 2020, nakon čega bi ruski “Spektr UF” postao jedini “ultraljubičasti” teleskop.
Eventualni ruski monopol u domenu ultraljubičaste astronomije mogao bi da predstavlja problem za naučnike koji deluju izvan kontrole Moskve. Za razliku od SAD, u Rusiji ne postoji politika slobodnog deljenja astronomskih podataka. Ukoliko “Spektr UF” zaista postane jedini teleskop koji može da vidi u području uljtraljubičastog zračenja, naučnici izvan Rusije mogli bi da ostanu bez važnih saznanja u domenu razumevanja međuzvezdanog porekla ljudskog života.
Još gore bi bilo ukoliko bi projekat “Spektr UF” propao, a “Habl” bio povučen iz upotrebe za četiri ili pet godina, jer u tom slučaju naučnici širom sveta ne bi mogli da nastave istraživanja o poreklu čovečanstva.
Dok se teleskopi za osmatranje područja infracrvenog zračenja i vidljive svetlosti koriste u vojne svrhe (dovoljno je da ih usmerite prema Zemlji i dobili ste špijunski satelit), ultraljubičasti teleskopi služe strogo u naučne svrhe.
Zvezde najveći deo svetlosti emituju u ultraljubičastim talasnim dužinama, smeštenim između X-zraka i vidljive svetlosti na elektromagnetnom spektru. Detektovanje i analiziranje te svetlosti može mnogo toga da otkrije o poreklu, karakteru i sudbini određene zvezde i ponudi važne informacije o početku čovečanstva.
“Astronomi već 50-60 godina znaju da i u svemiru postoje teški elementi ugljenik, azot, kiseonik – sve ono iz čega se sastoji naše telo – a svi oni potiču sa zvezda”, kaže za “Dejli bist” astronom Džejson Tamlinson, koji radu za Naučni institut Svemirski teleskop iz Baltimora, koja sarađuje s Nasom i analizira podatke sa teleskopa “Habl”.
On i njegove kolege su uvereni da su ti teški elementi putovali izvan Mlečnog puta pre nego što su se vratili i pokrenuli nastanak ljudskog roda i drugih oblika života na Zemlji.
Nasa je posvetila najveći deo svojih istraživanja razvoju novih teleskopa vidljive i infracrvene svetlosti i time praktično prepustila Rusiji ultraljubičasti spektar – onda kada kada “Habl” bude povučen iz upotrebe.
Naravno, pod uslovom da “Spektr UF” stigne u orbitu. Godine 2014. i 2015. program “Spektr UF” umalo nije propao. Ruska ekonomija slabi, što znači veliko kresanje budžeta za većinu agencija koje “ne ratuju” u Ukrajini i Siriji.
Međutim, kada je agencija u decembru najavila novi budžet, za “Spektr UF” određena su sredstva u iznosu od 127 miliona dolara do 2025, a kao rok za lansiranje određena je 2021. godina.
Osim ako ne dođe do brzog razvoja alternativnog teleskopa u Kini, Evropi ili nekoj drugoj svemirskoj sili, ruska vlada će kontrolisati pristup većini informacija o ultraljubičastom životu zvezda.
Izvor: Blic