Hakeri Američke obaveštajne agencije (CIA) navodno su pokušavali da probiju odbrane različitih antivirusa i na osnovu toga izveli zaključke. Ipak, podaci koje je objavio Vikiliks nisu dovoljno sistematski uređeni, kako bi na osnovu njih mogli da se izvedu zaključci, već su više ilustrativne prirode.
Tako na primer za popularni program Avira, haker američke obaveštajne službe kaže da je „tipično lak za izbegavanje“. Nemačka kompanija je u saopštenju rekla da je popravila „malu slabost“ samo nekoliko sati nakon što je Vikiliks objavio dokumenta.
Kada je u pitanju antivirus Komodo, CIA ima oprečne komentare. Jedan haker tvrdi da je Komodo „veliki gnjavator, jer hvata sve dok mu ne kažeš da prestane“. Ipak, on tvrdi da verzija 6 nije toliko efikasna. Predstavnici Komoda su izjavili da je trenutno aktuelna verzija 10, u kojoj su popravljeni svi propusti.
Kasperski lab je jedan od vodećih proizvoda kada je u pitanju zaštita kompjutera, ali on vas možda neće zaštiti od američke obaveštajne agencije. “Greška u kodu nam omogućava da prevaziđemo zaštitu Kasperskog“, napisao je haker. Osnivač kompanije čiji je ovo program Judžin Kasperski, ocenio je primedbu kao netačnu i istakao da je greška koju je pronašla CIA popravljena pre nekoliko godina.
CIA je izgleda imala „veoma sladak“ trik kojim je porazila i AVG, a holandska kompanija „Avast”, vlasnik AVG-a, izjavila je da priprema saopštenje.
Možda najlošije komentare dobio je finski F-sekjur, koji je haker opisao kao „proizvod nižeg ranga, koji pričinjava minimalne probleme“. „F-sekjur“ je u saopštenju istakao da je na drugim mestima program opisivan kao ozbiljna prpreka napadima i postavio pitanje zašto CIA nije upozorila softverske kompanije na greške u njihovim antivirus programima.
Najviše problema hakerima američke obaveštajne službe pričinio je rumunski Bitdefender.
„Jao, probali smo i ovo. Bitdefender je još ljut“, pisali su hakeri. Jedini komentar Marijusa Butekija iz „Bitdefendera“ bio je: „Mi detektujemo alate koje koristi CIA“.
RTS