Vučić je na tom mjestu otkrio spomen ploču jasenovačkim žrtvama, na kojoj piše:
„Od 1941. do 1945. godine sistem koncentracionih i logora smrti NDH u Jasenovcu bio je najokrutniji deo sistema terora u Drugom svetskom ratu.
Mnoge jasenovačke žrtve donela je reka Sava do Starog sajmišta, koji je od leta 1942. jedno vreme funkcionisao kao deo jasenovačkog sistema logora. Ovu obalu posvećujemo jasenovačkim žrtvama, na večnu spomen, a pokolenjima na nezaborav.
Građani i građanke Beograda”.
Vučić je zatim položio vijenac na Spomenik žrtvama genocida, prenio je Tanjug.
Srbija želi mir i želi život, sebi i svima drugima u ovom teškom trenutku, koji je pogodio Evropu i svijet, a čovječanstvo nema pravo na treći veliki rat, makar ga nazivali samo hladnim, poručio je predsjednik Srbije.
Svjedočeći o prirodi zločina nad Jevrejima, Romima i Srbima, Vučić je podsetio da se i supruga američkog predsednika, Eleonora Ruzvelt prisećala da „u zimu 1941-1942. godine ni ona ni njen muž nisu verovali da je to istina, i smatrali su da je to propaganda”, i da se, bilo šta da se objavi o tim zločinima u budućnosti, neće vjerovati.
„Danas, mi imamo dokumentovanih, sa imenom i prezimenom 17.016 nevinih žrtava lagera Zemlin. Suočeni sa nepobitnim dokazima i svedočanstvima preživelih, ne možemo ni mi da verujemo šta se ovde dogodilo, jer sve zvuči kao plod izvitoperene mašte, kao košmar iz kojeg treba da se probudimo”, rekao je Vučić.
Kako je rekao, iz tog košmara našeg, normalnog buđenja, nema jer se taj košmar zove sećanje.
Podsetio je da je Sajam otvoren 1937. godine, zamišljen kao mesto susreta i hodočašća za sve koje privlače najveća dostignuća, ali je odjednom prestao da bude simbol civilizacijskog dostignuća i postao stratište Roma, Jevreja i Srba.
Ukazao je da je Sajmište, pored Banjice, bio jedini logor smrti u gradu, za razliku od ostalih gubilišta koje su nacisti krili od građana.
U logoru na Sajmištu su, kaže, primenili svu bezdušnost i bezličnost Aušvica i sladostrašće ubijanja poput onog u Jasenovcu, koji danas i dalje predstavlja najstrašnije gubilište na jugoslovenskom i jedno od najužasnijih na evropskim prostorima.
„Danas, 81. godinu nakon uspostavljanja sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu, kada je među nama sve manje preživelih zatočenika i Beograđana koji su lično posvedočili zastrašujućim scenama sa savskog priobalja, prekrivenog leševima nevinih, važno je što smo tragičan period našeg naroda obeležili imenovanjem dela savskog priobalja nazivom Obala jasenovačkih žrtava”, naglasio je Vučić.
Poručio je da nas to tužno mesto, kao i sva naša stratišta svrstavaju na pravu stranu istorije, koju smo, naveo je, skupo platili – milionima, ali ne dolara, već milionima života, duša Jevreja, Roma, Srba i pripadnika drugih naroda.
„U oba svetska rata nismo bili ni tužioci, ni advokati, ni porota ni sudije, ali smo uvek bili žrtve. Na ovom mestu svaka reč je suvišna, a svaka suza opravdana i nedovoljna. Žrtve svih gubilišta zaslužuju tihi i skrušeni pijetet i dosledno pamćenje”, rekao je Vučić.
Vence su, posle njega, položili i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić, gradonačelnik Beograda i zamenik gradonačelnika Zoran Radojičić i Goran Vesić, predstavnici Udruženja logoraša…
Ceremoniji prisustvuju predstavnici diplomatskog kora, među kojima i ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko.
Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu jeste državni praznik, odnosno dan sećanja, koji se obeležava u Srbiji svake godine, 22. aprila.
Posvećen je sećanju na Srbe, ali i Rome i Jevreje, koji su stradali u masovnim zločinima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji.