ŽENE obolele od raka jajnika okupljene u Udruženju “Progovori” uputile su molbu nadležnima da razmotre mogućnost da na listu lekova koji se izdaju o trošku osiguranja uvrste nove medikamente za terapiju karcinoma jajnika.
Naime, u Srbiji trenutno postoje samo dva registrovana leka sa indikacijom “lečenje karcinoma jajnika”. Reč je o dve potpuno različite terapijske opcije. Jedan pokriva prvu terapijsku liniju i primenjuje se kod svih pacijentkinja delujući tako što blokira rast krvnih sudova u tumoru, a drugi deluje ciljano i leči samo one pacijentkinje koje imaju BRCA mutiran rak jajnika.
Za oba leka stručnjaci su izneli pozitivno mišljenje i Republička stručna komisija je dala preporuke da bi oba leka trebalo uvrstiti na tzv. pozitivnu listu. Međutim, na spisku prioritetnih našao se samo jedan, a onaj koji ciljano deluje na BRCA mutacije, nije.
Reč je o PARP inhibitorima, odnosno ciljanoj terapiji za pacijentkinje obolele od karcinoma ovarijuma sa BRCA mutacijom. Lečenje PARP inhibitorom u terapiji održavanja, nakon završene hemioterapije, omogućava pacijentkinjama sa karcinomom ovarijuma koje imaju BRCA mutacije značajno produžavanje perioda do progresije bolesti.
Približno 10-15 odsto karcinoma jajnika razvija se pod uticajem mutiranih BRCA1 i BRCA2 gena. Na 18. Simpozijumu ginekologa Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, koji je nedavno održan u Bečićima, stručnjaci su upozorili da prisustvo BRCA mutacija nije ograničeno samo na pacijentkinje sa porodičnom anamnezom i mlađe životne dobi. Zato se, prema njihovom mišljenju, testiranje BRCA mutacija, koje se radi na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, ne sme limitirati samo na žene sa pozitivnom porodičnom istorijom ili žene mlađe životne dobi.
NAJUČESTALIJI, A SMRTONOSANKARCINOM jajnika je 10. najučestaliji rak kod žena, a peti po smrtnosti od svih kancera. Svake godine u Srbiji od njega oboli oko 950 žena, a umre više od 550. BRCA mutirani karcinom ovarijuma spada u retke bolesti. To je, kažu stručnjaci, značajno ne samo u kontekstu male potrošnje budžetskih sredstava za personalizovanu terapiju ove ciljne grupe pacijentkinja, već i zbog činjenice da se ovoj bolesti nažalost ne posvećuje dovoljno pažnje.
– S obzirom na to da je karcinom jajnika najletalniji ginekološki malignitet, njegov značaj nije samo u učestalosti, nego u visokoj smrtnosti, jer više od polovine žena koje su obolele od karcinoma ginekoloških maligniteta uopšte umire zbog karcinoma jajnika – objašnjava za “Novosti” dr Ivana Likić Lađević, ginekolog akušer, šef odeljenja preoperativne nege u Ginekološko -akušerskoj klinici u Višegradskoj. – Postoje hemioterapijske linije koje su dosta dobre. Na tu prvu terapiju karcinom jajnika dobro odreaguje, međutim, vrlo brzo dođe do recidiva i to je problem daljeg lečenja. Problem je, takođe, i to što je ta bolest na svaku sledeću terapiju sve otpornija i onda imamo sve manji broj lekova koje možemo da iskoristimo u njegovom lečenju, a i sve manje vremena do novog relapsa bolesti.
Doktorka Likić Lađević kaže da u Srbiji nije jednostavno ni otkriti, ni lečiti rak jajnika: pacijenti se ne kontrolišu, onda se u 85 odsto slučajeva bolest otkriva tek u uznapredovalom stadijumu, lečenje se zasniva na hirurgiji, i onda malo i na ograničenoj hemioterapiji.
– Epitelni karcinom ovarijuma u 90 odsto slučajeva odlično reaguje na prvu terapijsku liniju zasnovanu na platini – objašnjava dr Likić Lađević. – Glavni problem je, međutim, kako odložiti progresiju bolesti. Ciljana terapija zasnovana na ispitivanju molekularnih promena u genomu malignih ćelija, značajno pomaže da se produži period preživljavanja tih žena, ali taj jedan lek, zapravo inhibitor koji sprečava obnavljanje genoma tumorske ćelije, nama nije dostupan. Dokazano je da su BRCA mutacije odgovorne u 80 odsto slučajeva za karcinom dojke i čak 15 -40 odsto slučajeva za nasledni karcinom jajnika i te mutacije su pronađene u 50 odsto slučajeva kod karcinoma jajnika. Žena koja ima karcinom jajnika i ima BRCA mutaciju ima bolju prognozu od one koja nema mutaciju BRCA a ima karcinom jajnika, zato što takvi tumori bolje reaguju na terapiju. Duže je preživljavanje kod tih pacijentkinja, a moguća je primena specifične terapije, kod nas nažalost još ne o trošku osiguranja.
Izvor: Novosti