TV K3

android aplikacija

instaliraj

Pamer: Zavrnuti finansijske slavine ako BiH ne ispuni obaveze

Ukoliko političke strukture u BiH ne ispune svoje obaveze koje proizlaze iz njemačko-britanske inicijative, treba uskratiti novac međunarodnih finansijskih institucija za BiH, rekao je Martin Pamer, austrijski ambasador u BiH, u intervjuu za "Nezavisne".

Pamer: Zavrnuti finansijske slavine ako BiH ne ispuni obaveze

“Međunarodne finansijske institucije daju novac i kredite za BiH, a šta se dešava? Taj novac političari koriste za opsluživanje vlastite klijentele koja ih drži na vlasti. Ako uskratimo novac, onda postoji način da političare natjeramo da donesu konkretne rezultate”, rekao je Pamer.

NN: Možda pitanja da počnemo sa najnovijom njemačko-britanskom inicijativom. Kako je Vi ocjenjujete? Može li uroditi plodom?

PAMER: Važno je da dolazi do nove dinamike. Mijenja se paradigma. Više je jasnih ciljeva, zna se šta se želi. Dejtonski ustav postavio je neka pitanja koja niko ne želi ni da dotakne. Vjerujem da je struktura ove zemlje prekomplikovana. Ne postoji dovoljno funkcionalnosti. Ne postoji dovoljno koordinacije. Jasno je bilo vidljivo na pitanjima u vezi sa odlukom “Sejdić i Finci” da se biračko pravo nikako ne može riješiti ako se ne mijenja sistem odozdo. Dejtonski sporazum na neki način cementira vlast glavne tri etničke grupe i tako stvara diskriminaciju kakva je u današnjoj Evropi potpuno neprihvatljiva.

NN: Da, ali kad dovodite u pitanje Dejtonski sporazum, brine li Vas da, na neki način, ponovo otvarate pitanja koja su dovela do rata?

PAMER: Od rata je prošlo 20 godina! Jeste tačno da je Aneks IV Dejtonskog sporazuma bio dobar za mir, ali on nije pogodan za put BiH ka Evropi. Nažalost, temeljno ponašanje političkih struktura i sistem koji je Dejton iznjedrio omogućavaju da se ratni ciljevi na neki način i dalje održavaju kroz stvaranje etnički čistih područja…

NN: Da me pogrešno ne shvatite, nisam za bilo kakvo širenje nacionalizma, ali ako opet počnemo kopati po Dejtonu, bojim se da ponovo na površinu ne izbacimo uzroke rata.

PAMER: Ne vjerujem u to, prevashodno zbog toga što je ponovno izbijanje rata teško moguće. Nema oružja, nema mogućnosti, okruženje je drugačije.

NN: Ali etnička mržnja može ponovo…

PAMER: Ma, ne. Tu je pitanje odgovornosti, postoje mehanizmi kojima se ta etnička mržnja može suzbiti. A i ljudi su…

NN: Kažete “suzbiti”. To je pomalo teška riječ.

PAMER: Dobro, onda da kažem “boriti se protiv govora mržnje”. Recimo, imali ste u Trebinju tokom izborne kampanje slučaj kad je jedan kandidat koristio govor mržnje protiv drugog, a Centralna izborna komisija BiH je imala mehanizme da to sankcioniše. A u ostalom, mislim da je ljudima preko glave svega toga – i priča o trećem entitetu i nezavisne RS i nekih bošnjačkih zamisli o unitarnoj državi ili svojoj otprilike čistoj teritoriji. Ljudi s kojima ja pričam, bilo da su Hrvati, Srbi, Bošnjaci ili nešto četvrto ili drugo, žele posao, hranu na stolu i pristojan život.

Ono što oni mene pitaju je kako “naša, sada nemoguća država” može biti kao Austrija. Mladi ljudi me pitaju kako mogu otići odavde. A ja im kažem, primijenite tu šta se vama tamo sviđa. Naravno, bijeg nije rješenje, ali ne može biti rješenje ni to da ljudi moraju davati pet hiljada ili deset hiljada evra, kao što čujem da se priča, da bi dobili stalni posao u javnom sektoru. Žalosno je da ljudi ponekad moraju dizati kredit da bi se zaposlili!

NN: Znači, ako sam Vas dobro razumio, Vi ste za reformu Dejtonskog sporazuma?

PAMER: Gledajte, Dejtonski sporazum nikad nije ratifikovan u parlamentu. On vam je nametnut! Gdje je originalni prevod? Gdje je njegov legitimitet? Legitimitet drži vladajuća kasta koja kroz taj sistem održava sebe na vlasti. I tako, imate situaciju da svako taj Aneks IV tumači na svoj način. Jedni kažu, slovo Dejtona je uklesano u kamenu. Drugi, opet, da je to samo polazna osnova koja se može dalje razvijati. I jedna i druga pretpostavka su na neki način legitimne, ali činjenica je da, na primjer, nemate državno ministarstvo poljoprivrede i da BiH može dobiti pomoć EU samo ako postoji jasan mehanizam koordinacije i jedna adresa, a ne nekih pet ili šest raznih mjesta. Tako da je država institucionalno slaba. I to ima posljedice. Ali naravno, jačanje državnih institucija nije centralizacija i stvaranje unitarne države. Svi koji tvrde suprotno rade običnu propagandu.

NN: Ali neki će reći da EU ne zna šta bi sa BiH. Jer toliko je tih raznih inicijativa bilo, a tako malo napretka je postignuto.

PAMER: EU, ili bolje, oni koji se bave Bosnom i Hercegovinom, tačno znaju šta žele da vidi u BiH – oni žele vladavinu prava, demokratiju, ljudska prava, transparentnu i funkcionalnu upravu i tržišnu ekonomiju… i vaši ljudi, u suštini, hoće isto, oni žele pravnu sigurnost, ukidanje korupcije itd. A sve to nemoguće je u ovako komplikovanom i razuđenom sistemu. A naše inicijative nisu uvijek uspijevale, mislim, između ostalog, zato što ljudi u ovoj zemlji, na primjer, ne razumiju šta tačno želimo postići implementacijom odluke “Sejdić i Finci” – to da svi građani ove zemlje mogu biti birani bez obzira na to kojoj grupi pripadaju. A iz toga onda proizlazi kako se konzumira aktivno biračko pravo, odnosno da nije kao u Austriji, gdje je princip jedan čovjek jedan glas. U BiH je sve užasno kompleksno. I ova odluka “Sejdić i Finci” na neki način urušava kompletan taj etnički sistem, gdje je pripadnost najvažniji kriterij, a ne da ste građanin. I zato je tako teško pronaći rješenje.

NN: Mislim da ljudi ovdje razumiju pravo biranja svih građana. Ali mi se čini da je zapelo na rješenju hrvatskog pitanja.

PAMER: U BiH je sve sa svačim povezano. I teško je otvoriti jedno pitanje, a da istovremeno ne povučete još deset različitih pitanja. Recimo, Mostar je povezan sa pitanjem Federacije BiH, a pitanje Federacije BiH je povezano s pitanjem kantona. A sve to skupa određuje i strukturu državnih institucija. Ali da se vratim na ovu britansko-njemačku inicijativu, ili bolje rečeno EU inicijativu – potrebno je pokrenuti stvari iz ove letargije i to na način da se prestane s pravljenjem trulih kompromisa. Da li će to sad sve skupa bolje funkcionisati, imam neke svoje rezerve ili, bolje, skeptičan sam. Ali možda su sad “neki” potpuno “drugi” ljudi došli na vlast, možda se mogu lakše usaglasiti. I tu imam određene rezerve. Recimo, ako je SNSD formirao vlast na nivou RS, a nema ga na državnom nivou, da li postoji opasnost blokade kroz Dom naroda BiH.

NN: Znači, pesimista ste da će inicijativa uroditi plodom?

PAMER: Skeptičan sam, ali nisam pesimista. Skeptičan sam da li će političke elite uopšte biti u stanju da ostvare napredak. Zapravo, samo se radi o novcu i foteljama. Tamo moramo usmjeriti djelovanje, očekivanja i sankcije.

NN: Mislite da bi bilo bolje ako bi partije koje vladaju na nivou entiteta bile zastupljene i u državnoj vlasti?

PAMER: Postoje mnoge prednosti ako imate tu vertikalu vlasti na svim nivoima. Lakše je donositi odluke koje se mogu sprovesti. Ali radi se o tome da se stvari moraju pojednostaviti. Pogledajte samo administraciju u ovoj zemlji! Ona samo služi za zapošljavanje kadrova u javnoj službi. Koja još zemlja u Evropi ima 14 vlada i 144 ministara? Možda ja stvari posmatram površno, ali za ovih godinu i po koliko sam ovdje, upoznao sam 50 ili 60 ministara, od kojih barem trećina više nije na vlasti. Dođete u neko selo i naletite na cijelu vladu – sve sa ministrima, skupim automobilima. Ko to želi? I čemu to sve? To je novac građana, vaš! Novac koji nedostaje za škole, infrastrukturu, reforme. A reforme koje morate sprovesti jesu bolne. Ne možete nastaviti sistem u kojem novac dobijaju razne privilegovane grupe. To jeste bolno i mnogo ljudi će ostati bez posla, ali reforme su nužne. I zato mislim da ova evropska inicijativa treba da sadrži mehanizme šta u slučaju da Bosna i Hercegovina ne ispuni svoje obaveze. Recimo, zavrnuti finansijske slavine.

NN: Mislite da se uskrati novac za zemlju u cjelini ili pojedince?

PAMER: Gledajte, međunarodne finansijske institucije daju novac i kredite za BiH, a šta se dešava? Taj novac političari koriste za opsluživanje vlastite klijentele koja ih drži na vlasti. Ako uskratimo novac, onda postoji način da političare natjeramo da donesu konkretne rezultate. O ovim idejama se još raspravlja, a ja mislim da bi to bilo korisno uraditi, posebno jer je u ovu zemlju ubačeno toliko novca za ovih 20 godina, a nema trajnih rezultata. A pogledajte gdje je bila Austrija 20 godina nakon rata.

Nezavisne novine

TV K3 aplikaciju za android besplatno možete preuzeti na ovom linku

Komentarišite

Your email address will not be published.