Ovaj izum otkriven na Univerzitetu tehnologije u Australiji i još uvek nije testiran na ljudskoj koži, već samo na veštačkim modelima ljudskog tkiva. Vrste bakterija na kojima je vršeno ispitivanje su Ešerihija koli I Stafilokokus aureus, a obe su poznate po tome da izazivaju hronične infekcije rana.
Flaster je napravljen od mreže polimernih vlakana. Svaka nit je toliko tanka da je 100 puta tanja od ljudske dlake. Napravljene su posebnom tehnikom stiskanja materijala koja se naziva elektrospining.
ADVERTISING
Kada je po prvi put testiran na uzorku bakterije Stafilokokus aureus, koja se često nalazi na ljudskoj koži, otkriveno je da se ova bakterija brzo “lepi” za vlakna flastera. Prilikom drugih testova isto je utvrđeno I za uzorak bakterije Ešerihije koli. Završna faza testiranja uključivala je model ljudskog tkiva, I iako testovi još uvek nisu objavljeni, pretpostavlja se da bi flaster funkcionisao I na pravoj ljudskoj koži.
Iako se mnogima ovaj izum može činiti nepotrebnim za svakodnevne ogrebotine sa igrališta, za pacijente sa lošim imunim sistemom je itekako neophodan. Ima potencijal da smanji šanse od infekcija kod osetljivih pacijenata kao što su oni koji pate od dijabetesa, AIDS-a ili bolesti raka.
– Kod većine ljudi, rane brzo zarastaju. Ali za neke, proces zarastanja je duži i ranama treba više vremena da zacele. To ih čini osetljivim na infekcije. Nadamo se da će naš izum dovesti do šire upotrebe „pametnih“ flastera kojima će doktori jednostavnim odlepljivanjem sa rane ukloniti sve bakterije. – rekla je Martina Abrigo, vođa ovog istraživanja.