On je istakao da je Ustavni sud BiH ovakvom odlukom praktično derogirao odredbe člana 73 i 74 Zakona o odbrani i dodao da se ovo pitanje može i drugačije riješiti sporazumom, u skladu sa navedenim odredbama Zakona o odbrani.
Prema njegovim riječima, Ustavni sud BiH je suprotno Zakonu o odbrani, koji je usvojila Parlamentarna skupština BiH 2005. godine, odlučio da je apelacija Republike Srpske neosnovana, te da je Sud BiH pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtjev i utvrdio da su predmetne nekretnine vlasništvo BiH.
Kovačević napominje da nije sporno da je Aneksom A na Sporazum o sukcesiji, koji su 2001. godine potpisale novonastale države, imovina bivše SFRЈ pripala, po principu pravičnosti, novonastalim zemljama prema mjestu gdje se ta imovina nalazi.
On podsjeća da su sve do 2005. godine tom imovinom, po navedenom principu, nesmetano raspolagali entiteti, tako da je u Srpskoj ta imovina uknjižena na tadašnje Ministarstvo odbrane Republike Srpske, odnosno kao vlasništvo Srpske.
Kovačević napominje da je visoki predstavnik 2005. godine nametnuo Zakon o zabrani raspolaganja tom imovinom i posebno ukazuje da Sporazum o sukcesiji ne može biti osnov za bilo kakvo knjiženje imovine u korist BiH, navodeći da je ovaj sporazum po svojoj prirodi međunarodni ugovor koji samo reguliše odnose između novonastalih država.
On dodaje da visoki predstavnik pismom koje je uputio Pravobranilaštvu BiH posebno upozorava da bi svako knjiženje po osnovu Sporazuma o sukcesiji bilo pravno ništavno.
“Budući da je u međuvremenu došlo do reorganizacije vojske i da je visoki predstavnik izuzeo od zabrane raspolaganja perspektivnu imovinu, pitanje ove imovine je riješeno Zakonom o odbrani”, ukazuje Kovačević.
Osvrćući se na odluku Ustavnog suda BiH, Kovačević kaže da sud prihvata navode iz apelacije i zapaža da je članom 73 Zakona o odbrani regulisana obaveza Savjeta ministara i vlada oba entiteta da najkasnije do 31. decembra 2005. godine zaključe sporazum o pitanju perspektivne imovine.
“Sud BiH takođe konstatuje, što je i tačno, da ovaj sporazum još nije zaključen i da je članom 74 ovog zakona regulisano da je zabranjeno bilo kakvo raspolaganje ovom imovinom, sve dok se ne zaključi sporazum o tom pitanju”, pojasnio je Kovačević.
On napominje da je zabrana raspolaganja perspektivnom vojnom imovinom, umjesto nametnutim zakonom visokog predstavnika, regulisana članom 74 Zakona o odbrani.
Kovačević dodaje da “Ustavni sud BiH konstatuje da sporazum nije zaključen, ali da i dalje ostaje obaveza Savjeta ministara i vlada oba entiteta da ga zaključe u skladu sa citiranim članom”.
“Postavlja se logično pitanje – o čemu i s kim će pregovarati Republika Srpska, ako se ta imovina uknjiži kao vlasništvo BiH. Da li u ovakvoj situaciji institucije BiH, kao i predstavnici Federacije BiH /FBiH/ imaju bilo kakav interes da zaključe ovakav sporazum i kakva je pozicija Republike Srpske u tim pregovorima, ako je već imovina uknjižena kao vlasništvo BiH”, kaže Kovačević.
Osim toga što institucije BiH i FBiH gube pravni interes da zaključe ovakav sporazum, navodi on, postavlja se pitanje da li se sporazumom mogu mijenjati pravosnažne sudske odluke.
“Onog momenta kada se BiH uknjiži kao vlasnik navedene imovine, Republika Srpska gubi legitimitet da na bilo koji način utiče o pravnoj sudbini ove imovine”, kaže Kovačević.
On ističe da se posebno postavlja pitanje koji su motivi da se imovina-teritorija Republike Srpske knjiži kao vlasništvo BiH, ako se ima u vidu činjenica da Oružane snage BiH potpuno nesmetano koriste svu perspektivnu imovinu koja se nalazi na teritoriji Republike Srpske.
“Šta je krajnji cilj da se ova imovina knjiži na BiH, posebno kad se ima u vidu činjenica da Republika Srpska ima jasan stav u pogledu pristupanja NATO-u?”, upitao je Kovačević.
Član Komisije za državnu imovinu Nikola Kovačević ukazuje na član dva Ustava Republike Srpske, koji garantuje da je teritorija Srpske jedinstvena, nedjeljiva i neotuđiva.
“Sud, takođe, nije imao u vidu činjenicu da je ova imovina, prije nego što je zakon o zabrani stupio na snagu, odlukom Vlade Republike Srpske knjižena u korist tadašnjeg Ministarstva odbrane Republike Srpske, odnosno na Republiku Srpsku. Riječ je o stečenim pravima koja uživaju pravnu zaštitu i činjenica je da ovakve odluke Vlade nisu poništene u bilo kojem postupku”, naglašava Kovačević.
On ističe da je Vlada Republike Srpske jedina ovlašćena da u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima i odredbama Zakona o odbrani odluči koju imovinu i koji oblik stvarnih prava će prenijeti za potrebe Oružanih snaga BiH.
“Јedino ovakva odluka može poslužiti kao pravni osnov za knjiženje određenih stvarnih prava u odgovarajućim javnim knjigama”, kaže Kovačević.
Ustavni sud BiH odbio je kao neosnovanu apelaciju Republike Srpske podnesenu protiv presuda Suda BiH kojima je naloženo da vojni objekat “Veliki Žep” u Han Pijesku bude uknjižen na BiH.
Presudama Suda BiH koje su donesene 2015. i 2016. godine, Republička uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove obavezana je da uknjiži na BiH objekat i zemljište površine 11.474 metra kvadratna u Han Pijesku, te da nad njima budu izbrisana sva prava Republike Srpske.
Pravobranilaštvo Republike Srpske u apelaciji koju je Ustavni sud BiH odbio 6. jula navelo je da je presudama Suda BiH o imovini u Han Pijesku prekršeno pravo na pravično suđenje iz Ustava BiH i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Izvor: Srna