Migrantska kriza ponovo u delovima sveta. U Velikoj Britaniji traži se najpovoljnije rešenje za migrante smeštene na obali Lamanša, i razmatra se mogućnost da budu premešteni u Ruandu i druge udaljene zemlje. I u Njujorku migrante smeštaju u improvizovane kampove.
Iako je oduvek bio grad pridošlica i nade za mnoge koji su početkom 20. veka stizali sa različitih strana sveta i gradili kosmopolitsko društvo, Njujork trenutno prolazi kroz migracionu krizu bez presedana. Stotine migranata je u redu ispred hotela “Ruzvelt“ u srcu Menhetna, na korak od sedišta banke “Džej-Pi Morgan”.
Procenjuje se da trenutno 80.000 ljudi traži smeštaj u Njujorku, što je 18 odsto više nego prošle godine.
Zbog zasićenja prihvatnog sistema, sve je više šatora na ulicama, jer grad i država Njujork imaju jedinstveno zakonodavstvo u Sjedinjenim Američkim Državama u pogledu beskućnika.
Šta omogućava “Pravo na sklonište“
U skladu sa uredbom iz 1981. godine, njihova obaveza je da obezbede sobu i hranu svakoj osobi koja to zatraži.
Ovo “Pravo na sklonište“ proisteklo je iz sudske tužbe Kalahan protiv Kerija iz 1979. godine, grupne tužbe beskućnika protiv grada.
Na izmenu uredbe “Prava na sklonište“ u maju je pozvao i gradonačelnik, demokrata Erik Adams, uz komentar da ne želi da je ukine, već da ukaže da je grad preopterećen i nije u mogućnosti da pruži negu neograničenom broju ljudi.
Njujork je do sada dobio samo 30 miliona dolara federalne pomoći za krizu koja bi mogla da košta 4,2 milijarde dolara do sledećeg leta.
Migrantske kriza u Njujorku i zbog unutrašnjih razloga
Aktuelna migrantska kriza u Njujorku delom je nastala iz unutrašnjih političkih razloga.
Po odluci guvernera Teksasa Grega Abota, u znak protesta zbog labave federalne politike na američko-meksičkoj granici, autobusima se prevoze migranti iz ovog dela zemlje u veće i liberalnije severne gradove poput Čikaga, Vašingtona i Njujorka.
Gradonačelnik Njujorka je, takođe, pozvao na “kontrolu granica“ i najavio mogućnost raspisivanja vanrednog stanja u gradu uz zahtev da se pravilno finansira ova nacionalna kriza.
Njegov realizam o migrantskoj krizi demokrate smatraju republikanskim stavom, pa, verovatno zbog toga, on više nije nacionalni savetnik predsednika Bajdena.
Sve je izvesnije da će migraciona politika ne samo u ekonomskom, već i bezbednosnom smislu uticati na aktuelnu američku administraciju, ali i na predsedničke izbore sledeće godine.
RTS