Antičko doba – torbe su korišćene za nošenje ličnih stvari i / ili novca. Tako se već u samom početku pravi podela na dva dizajna: šire, prostranije torbe sa trakom koje se nose preko ramena i manje, dublje torbe koje su se vezivale vrpcom na vrhu. Prvi model nosili su trgovci, ljudi koji su mnogo putovali pa im je bilo potrebno više prostora za skladištenje ličnih stvari, robe i novca.
Drugi model, manji i dublji imao je širu primenu. Nosili su ga slobodni ljudi, zanatlije, sveštena lica – svi koji su raspolagali izvesnom količinom novca. Sačinjen od kože ili nekog drugog prirodnog materijala mogao je biti bogato ukrašavan što je ukazivalo na položaj u društvu. Zbog malih dimenzija u njemu se nalazio isključivo kovani novac.
Do srednjeg veka torbe su imale isključivo praktičnu upotrebu. Ljudi bi ih pravili sami ili kupovali kod zanatlije ako je viši položaj u pitanju. Nisu postojali trendovi, pa nije bilo potrebe za čestom promenom ovog “asesoara”.
Tako je bilo do 16. veka kada su izmišljeni džepovi.
Tada torba postaje uglavnom predmet koji nose žene. Kako su se džepovi pokazali praktičnijim, torba postaje ukras, modni dodatak nalik onom kakvog ga danas poznajemo.
Ovo je Chatelaine torba (na francuskom “žena koja živi na dvoru” ). Kao što ime kaže ovu vrstu torbi nosile su plemkinje, često su bile izrađene od nekog skupocenog materijala i bile bogato ukrašene sa metalnim detaljima. Metalni predmeti su bili stvar prestiža pa bi se pored Chatelaine torbice našle makaze, ključevi, metalne alatke za šivenje itd.
Tokom 17. i 18. veka, doba baroka i apsolutne monarhije, haljine i frizure su bile velike i raskošne, ali ne i torbe. U brojnim slojevima haljina francuskog plemstva skrivalo se nekad i na desetine torbica. Zvale su se spoljašnji džepovi i bile su bogato ukrašene ali neprimetne.
Krajem 18. veka neoklasicizam ponovo daje šansu torbama. Grčko-rimski uticaj daje nam novi trend u modi: uže, tanje haljine. Kako su haljine postale manje, ispod njih više nisu mogle da se kriju torbice. Tada nastaju prve prave ručne torbe poznate kao reticule. Sačinjene od mekog materijala kao što su čipka i svila neretko su bile ukrašene vezom.
Industrijska revolucija dovodi do velikog preokreta u svakodnevnom životu. Pojavom železnice potreba za prtljagom postaje veća nego ikada pre. Početkom 19. veka jedna radionica istakla se iznad konkurencije kvalitetom izrade kofera kao i inovativnim sigurnosnim sistemom – radionica Louis Vuitton. Pokrenuta 1854. ubrzo doživljava vrtoglavi uspeh a već 1876. proizvodi sada kultni braon – bež šablon.
Ono što definiše početak 20. veka u ovom kratkom istorijskom pregledu je Minaudiere model torbe. To je jedna od prvih “onih” torbica – više dekorativnih nego praktičnih. Zapravo u Minaudiere je retko šta i moglo da stane, ali je zato imala funkciju nakita tj. često se kombinovala uz minđuše i ogrlice. Danas poznata i kao clutch torba koja je ime dobila po mehanizmu zatvaranja.
Ovo je doba kultnih torbi, kada ime prerasta funkciju, pa čak i dizajn. Tridesetih godina 20. veka Louis Vuitton lansira Speedy torbu, dugačku 30 cm – praktičan izbor za dnevna ili dvodnevna putovanja. Par godina kasnije nastaje 5cm kraća verzija Speedy torbe jer glumica Audrey Hepburn izjavljuje da je prethodni model nepraktičan.
Glumica Grace Kelly 1956. postaje princeza Monaka. U njenu čast modna kuća Hermès preimenuje njen omiljeni model njihove torbe. Kelly torba tada ulazi u istoriju.
Hermès 1984. godine dizajnira torbu “Birkin” po kultnoj glumici, seks simbolu i partnerki kontraverznog francuza Serge Gainsbourga – Jane Birkin. Prepoznatljiva po svom specifičnom dizajnu, tri pregrade u prednjem gornjem delu, i danas predstavlja predmet želje i bezvremeni klasik.
Najnovija i čini se, poslednja među velikim kultnim asesoarima je Le Pliage torba brenda Longchamp nastala 1993 godine. Kako joj samo ime kaže ( “na sklapanje” ), savija se i produžava u zavisnosti od potrebe. Funkcionalnost i pristupačna cena učinili su je nezaostavnim komadom.
Sverastući “fast fashion” fenomen primorava i prestižne modne kuće da podlegnu pritisku sezonskih trendova. Većina modnih komada danas pravljena je da izađe iz mode u roku od par meseci. Međutim, postoji tvrdnja da brend, uprkos svojoj popularnosti nije uspeo ako nije načinio torbu koja je postala klasik . Da li je kultnom čini funkcionalnost, dizajn ili pak onaj ko je nosi, to ostaje još uvek neodgonetnuta modna formula.
noizz.rs