Most je, inače, istinski pobednik parlamentarnih izbora u Hrvatskoj sa, za sada, osvojenh 19 saborskih mandata, što jučerašnje parlamentarne izbore karakteriše kao istorijske, jer je iz naroda, kako tumače hrvatski mediji, izrasla “moćna sila” između velikih i, činilo se, nedodirljivih SDP I HDZ.
Oni sami iz Mosta poručuju danas, dan posle osmih parlamentarnih izbora od osamostaljenja Hrvatske, po svemu najneizvesnijih do sada, u Hrvatskoj više ništa neće biti isto.
“Neka u političkom smislu ova prognoza bude nagoveštaj boljih dana koji su pred nama”, navodi se u poruci, uz spomenutu vremensku prognozu.
Inače, Most nezavisnih lista je stranka nastala pre samo par godina i okuplja, kako joj i ime kaže, brojne nezavisne liste na niovu države.
Reč je o stranci koja će, po svemu sudeći, odlučivati o hrvatskoj sudbini u naredne četiri godine.
Hrvatska se podelila u dve grupe – građane koji su podržali tradicionalne koalicije, levu i desnu, i građane koji žele promene, reforme i nova lica u politici – a to je, čini se, upravo ponudio Most, gde na listama (iako ima i “klasičnih” političara) prevladavaju ljudi koji su tek odnedavno u politici – ali su se profesionalno iskazali u svojoj struci ili u drugim područjima, kao što su udruženja I građanske inicijative.
Lider Mosta Petrov je uoči parlamentarnih izbora 2015. potpisao overenu javnobeležničku izjavu da nakon parlamentarnih izbora neće stupiti u koaliciju ni sa jednom od vodećih hrvatskih političkih stranaka
Izjava je objavljena na njegovoj zvaničnoj Fejsbuk stranici.
“Zastupnici Mosta neće pojedinačno ulaziti u razgovore niti se jednostrano prikloniti nijednoj koaliciji ili stranci pomažući im tako da formiraju vladu bez jasnih reformskih uslova i rokova koje može postaviti samostalno Veće Mosta”, stoji između ostalog u izjavi Petrova.
Petrov je u toj izjavi garantovao da će podneti ostavku na mesto predsednika, ako se Most nezavisnih lista jednostrano pridruži nekoj koaliciji ili koalira s nekom strankom koja je upravljala Hrvatskom u proteklih desetak godina i time joj omogući većinu u Saboru.
Istakao je da se Most ne može identifikovati niti s HDZ-om niti s SDP-om, jer je tim strankama stalo jedino do ličnih interesa, te će stoga Most insistirati isključivo I samo na reformama.
„Nama nije stalo do pozicija i nećemo uslovljavati svoje ljude na čelnim mestima, već isključivo promene. Reforme na kojima ćemo inzistirati su: reforma javne uprave, reforma lokalne uprave, reforma pravosuđa, reforma poreznog sustava, poticanje konkurentnosti privrede i reforma monetarnog sistema”, poručio je Petrov govoreći o programu stranke.
Neophodan je, kaže, profesionalan menadžment u javnom sektoru, reorganizacija teritorijalnog ustrojstva, debirokratizacija preduzetništva i podsticanje malog i srednjeg poduzetništva, poresko rasterećenje i uspostavljanje monetarnog suvereniteta.
“Nema kompromisa, nema cenkanja, ide celokupni paket ili ništa“, poručio je Petrov.
Bez klasične koalicije s Mostom većina u Saboru nije moguća – nije moguća čak ni manjinska vlada, jer broj glasova koji ima Most je jednostavno prevelik da bi manjinska vlada mogla imati ikakvu, čak i privremenu stabilnost, ukazuju analitičari napominjući da je ovo prvi put u Hrvatskoj da jedna manja grupa može uslovljavati HDZ i SDP-u svemu i svačemu, te da ovi imaju dve mogućnosti: poslušati ili proglasiti veliku koaliciju HDZ-SDP.
Naravno, sve to ukoliko Most ostane jedinstven, a ne ukoliko se raspadne na heterogene grupacije gde će svaki zastupnik odvojeno trgovati s velikim koalicijama. To bi za Most, a veruje se za hrvatsku demokratiju bila najgora opcija.
Tako je Most praktično preko noći postao najznačiji faktor na hrvatskoj političkoj sceni. Slikovito rečeno, Most je stranka koja ima ključeve većine, ali sa dvoje vrata – iza jednih je HDZ i Tomislav Karamarko, a iza drugih SDP i Zoran Milanović.
Milanović je pozvao Petrova na razgovor o postizbornoj koaliciji, a Mostu bi, kako se procenjuje, mogao ponuditi dosta mesta u izvršnoj vlasti, što bi moglo ubrzati reforme.
Milanović je, procenjuje se, tu u nešto boljem položaju – iako ima par glasova manje, ima veći koalicijski potencijal. Zoran Milanović može pokazati određene rezultate zadnjih pola godine (rast BDP-a), može Mostu ponuditi dosta mesta u izvršnoj vlasti i može ubrzati reforme – štoviše to bi mu i preporučili.
Inače, hrvatski mediji, predviđaju nekoliko scenarija razvoja događaja nakon izbora, a prvi je da Mosta ostaje samostalo u Saboru, uz podršku manjinskoj vladi HDZ-a ili SDP-a, što bi značilo nestabilnu vladu koja, kako se procenjuje, ne bi dovela mandate do kraja.
Predviđa se i mogućnost raspada Mosta nezavisnih lista ukoliko bi počeo lov na pojedinačne zastupnike, zatim da će se Most pridružiti jednoj od koalicija, što bi Hrvatskoj donelo veoma zanimljivu vladu, u kojoj Petrov postaje zamenik premijera i koja je prisiljena da sprovodi reforme.
Četvrta opcija je velika koalicija HDZ i SDP pri čemu bi premijersku poziciju zauzeo Karamarko, a njegov zamenik bi bio Milanović.
Ovakva vlast bi se rešila podela na ustaše i partizane, a HDZ i SDP bi se vratile u svoj izvorni zajednički oblik – Savez komunista Hrvatske.
Mediji ne isključuju ni mogućnost formiranja privremene nestranačke vlade I raspsiivanje novih izbora, što bi, smatraju mediji, verovtno bilo najgore rešenje.
Već u izbornoj noći pojedini stavovi Mosta su se počeli menjati, pa je iz te stranke poručeno da su spremni da razgovaraju sa svima koji su spremni da private njihov paket reformi.
Ti razgovori će, kažu, biti otvoreni I javni. Tvrde da neće biti pojedinačnih, kafanskih razgovora.
A, neki članovi i simpatizeri u izbornom štabu Mosta u svojim razmišljanjima idu toliko daleko da kažu kako nije isključeno da će na postizbornu saradnju pristati s onima koji budu spremni da private Petrova za premijera.
TANJUG