Energetski samit 2022, najveći samit ove vrste u BiH, počeo je u Neumu, a glavne teme bi trebalo da budu energetska tranzicija, traženje alternativnih izvora snabdijevanja energijom, diverzifikacija energetskih izvora, kao i jačanje energetske efikasnosti.
Predstavnici Republike Srpske u Savjetu ministara BiH, kao ni Radovan Višković predsjednik Vlade Republike Srpske nisu došli iako su najavljeni u agendi samita.
Republiku Srpsku predstavlja Petar Đokić, ministar energetike u Vladi Republike Srpske, Srđan Todorović, direktor Fonda za zaštitu životne sredine RS, Ljubo Glamočić, direktor GAS RES-a, kao i rukovodstvo Elektroprivrede Republike Srpske na čelu s direktorom Lukom Petrovićem. Prisutni su i poslanici iz RS u Parlamentarnoj skupštini BiH.
Majkl Marfi, ambasador SAD, je na pres konferenciji povodom otvaranja samita, rekao da je energetika od suštinske važnosti za BiH, njenu ekonomiju i živote običnih građana, i dodao da je u ovom trenutku od suštinske važnosti da BiH osigura energetsku bezbjednost i nezavisnost.
On je, međutim, upozorio da BiH nije uspjela da riješi neka od gorućih pitanja, poput usvajanja zakona o električnoj energiji i gasu na državnom nivou.
“Potrebno je što prije da se svi vrate na posao, obzirom da su se lideri BiH obavezali na čistu energiju i energetsku efikasnost što može dovesti do novih radnih mjesta”, rekao je on.
Ingrid Mekdonald, rezidentna koordinatorica UN u BiH, je upozorila na prijetnju koju predstavljaju klimatske promjene i podsjetila na obaveze bh. lidera da će raditi na konkretnim koracima da se postignu ciljevi ka čistoj i pravednoj energetskoj tranziciji u BiH.
Dodala je da će UN idalje pomagati da se to ostvari, ali da je na liderima da učine konkretne korake.
Johan Zatler, šef kancelarije EU u BiH, je rekao da je povećanje cijena goriva znak koliko je ova tema važna, te da su događaji u Ukrajini pokazali koliko je problematično ako je zemlja ovisna o nekolicini izvora energetskog snabdijevanja.
“Idalje se u BiH više od 60 odsto energije proizvodi iz prljavog goriva uglja, 35 odsto pomoću vode što je dobro, i samo 2 odsto se proizvodi iz vjetra i solarnih izvora. Postoji jak potencijal i krajnje je vrijeme da se i učešće ovih izvora poveća”, rekao je on.
Dodao je da je potreban i nacionalni plan u oblasti energetike koji je obećan ali nije još tu.
“Idalje nema odgovarajućih zakona na državnom i federalnom nivou”, rekao je Zatler. Dodao je da će EU idalje pomagati kroz grantove, te da će iz fonda vrijednog milijardu evra za region mnogo projekata otići na energetiku, te da su sada potrebni dobri projekti.
I Margret Uber, ambasadorica Njemačke, je takođe ukazala na važnost uklanjanja ovisnosti o samo jednom izvoru ili manjen broju snabdjevača energijom.
Izazov je, kako je naglasila, diverzifikovati izvore snabdijevanja na način da se zaštiti sigurnost, pristupačnost i povoljne cijene energenata.
Istovremeno, kako je upozorila, ne smiju biti ugrožene mjere za klimu, odnosno smanjenje uticaja globalnog zagrijavanja.
U tom smislu, kako je rekla, i BiH je potrebna temeljna tranzicija i obećala da će Vlada Njemačke pomoći u tome.
Metju Fild, ambasador Britanije je ukazao na veliki potencijal BiH da provede energetsku tranziciju, te ukazao na potrebu ulaganja u ove resurse kako bi BiH povećala energetsku nezavisnost.
Denis Zvizdić, predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, je rekao da je za BiH od velike važnosti da ostvari energetsku tranziciju.
Istakao je da je BiH usvojila Strategiju o energetskoj tranziciji u kojoj se nalaze svi ciljevi i namjere stvaranja održivog energetskog sistema zasnovanog na tranziciji ka čistoj energiji.
Petar Đokić, ministar energerike u Vladi RS, je rekao da je RS realizovala najveći dio obaveza koje je preuzela 2019. godine na prethodnom samitu.
Rekao je da je donesen zakon o električnoj energiji, te da je započeta rekonstrukcija energetskog sektora, a posebno ERS. Rekao je da je donesen i zakon o gasu koji je omogućio pristup transportnoj infrastrukturi i mreži, kao i zakon o obnovljivim izvorima energije.
Takođe, kako je rekao, RS je započela ili su u fazi dodijeljivanja koncesija solarni i vjetro projekti ukupne instalisane snage od 600 MW, naglasivši da će svi biti završeni u roku od najkasnjje pet godina.
Prethodnog dana novinarima je predstavljen digitalni vodič za investitore u elektroenergetski sektor u Bosni i Hercegovini koji je izrađen uz pomoć USAID, a može mu se pristupiti preko stranice vodic.usaidepa.ba. Vodič sadrži informacije o svim potrebnim dozvolama, nadležnim organima, procedurama i rokovima koje investitor mora proći.
Kurtni Čab, šefica USAID-a za BiH, je prilikom predstavljanja vodiča izjavila da će on pomoći dolasku novih investicija u elektroenergetski sektor bih.
“Ovaj vodič je ogroman korak koji BIH može da donese energetski prosperitet i energetsku budućnost”, istakla je Čab.
Neki od panela baviće se reformskom agendom za energetski sektor, dekarbonizacijom energetskog sektora, električnom energijom, sigurnim snabdijevanjem prirodnim gasom, i drugim temama, a učestvovaće međunarodni predstavnici, predstavnici bh. i entitetskih institucija koje se bave oblasti energetike, kao i bh. regulatori.
Pokrovitelji samita su USAID, EU, UNDP, GIZ, Ambasada UK u BiH, Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, državna regulatorna komisija za električnu energiju, Regulatorna komisija za energetiku RS, te Regulatorna komisija za energetiku FBiH.
Nezavisne.com (Foto: Dejan Šajinović)