VISOKA spoljna temperatura i vlažnost vazduha iznad 50 odsto najčešći su krivci za toplotni udar, a u najvećem riziku su deca, starije osobe, hronični bolesnici, ali i svi koji rade ili dugo borave na otvorenom bez odgovarajuće zaštite.
Profesor dr Sonja Radaković, načelnik Sektora za preventivnu medicinu u Vojnomedicinskoj akademiji, kaže da su ove grupe u velikom riziku tokom takozvanih toplih talasa koji traju više nedelja:
– Visoka temperatura kod hronično obolelih izaziva pogoršanje osnovne bolesti poput oboljenja srca, krvnih sudova, slabe moždane cirkulacije. Tome doprinose i smanjeno znojenje kod ovih osoba, slaba pokretljivost i dehidratacija.
Da bi se sprečio toplotni udar, potrebno je voditi računa o tome da se starije osobe i mala deca ne ostavljaju same u toploj sredini, na primer u automobilu, gde temperatura može da bude i do 50 stepeni celzijusa, kao i da se na vreme preduzme rashlađivanje i obavezna nadoknada tečnosti.
Toplotni udar se najčešće opisuje kao stanje pregrejanosti organizma gde unutrašnja temperatura tela prelazi 40 stepeni celzijusa. U praksi to znači da je u telu došlo do otkazivanja termoregulacije, praćeno teškom mentalnom disfunkcijom, bez obzira na vrednost telesne temperature. To stanje je opasno, i u 17 do 70 odsto slučajeva može da se završi kobno.
Pacijent sa toplotnim udarom, osim povišene unutrašnje temperature, može da ima konvulzije, koža mu je topla, crvena i suva. U teškim slučajevima dolazi do šoka, kome i otkazivanja funkcije unutrašnjih organa (bubrega, jetre) sa smrtnim ishodom. Kod preživelih mogu zaostati neurološke i druge komplikacije, ali je njihova učestalost i težina znatno manja ako se tretman započne na vreme.
– Kada se pregreje organizam, jedini efikasan način za eliminaciju toplote je ispravanje znoja – napominje prof. Radaković.
OPREZ I OD SUNČANICEPROFESORKA dr Sonja Radaković napominje i da se tokom toplih dana treba čuvati i od sunčanice:
– Sunčanica je oblik toplotnog udara gde je osnovni uzrok pregrevanja dejstvo sunčevih zraka. To znači da se, za razliku od običnog toplotnog udara, od sunčanice ne može oboleti po oblačnom vremenu, niti u zatvorenom prostoru. Osim simptoma toplotnog udara, oboleli ima intenzivnu glavobolju, koja je posledica širenja krvnih sudova u mozgu pod uticajem sunčevog toplotnog zračenja. Zato glavu treba štititi kapom ili šeširom.
– To je proces koji omogućava trošenje toplotne energije iz organizma za pretvaranje vode u vodenu paru. To znači da se eliminacija toplote postiže isključivo isparavanjem znoja. S druge strane, znoj koji se nakuplja na površini kože curi ili se upija u odeću uopšte ne doprinosi gubitku toplote iz organizma, i na to treba uvek misliti, a pogotovo u uslovima kada je isparavanje znoja otežano, na primer pri visokoj vlažnosti vazduha, ili pri nošenju nepropusne odeće.
Toplotni udar se, kaže naša sagovornica, najbolje može sprečiti ukoliko se najpre identifkuju osobe u riziku: mala deca, gojazni, stariji, neaklimatizovani, u slaboj fizičkoj kondiciji, koji već boluju od bolesti praćene povišenom temperaturom, radnici koji obavljaju posao u toploj sredini, posebno ako nose nepropusnu odeću.
– Oni treba više da piju vode, a fizičku aktivnost, ako je neophodna, da planiraju u hladnijem delu dana, ili u smenama, gde u pauzama treba obezbediti rashlađivanje i odmor. Takođe, treba pažljivo pratiti pojavu prvih znakova toplotne iscrpljenosti, koja uvek prethodi toplotnom udaru, a to su razdražljivost, gubitak koncentracije, usporenje refleksa, glavobolja, i pravovremeno preduzeti rashlađivanje i nadoknađivati tečnost. Ukoliko se propusti da se reaguje u tom momentu, pregrevanje organizma će napredovati do pojave toplotnog udara, kada je lečenje hitno i neizvesno, a svakako zahteva bolničke uslove – navodi dr Radaković.
PRVA POMOĆ
* Odmah prekinuti fizičku aktivnost
* Skinuti višak odeće sa obolelog
* Što brže snižavati telesnu temperaturu i to: potapanjem u ledenu vodu (napuniti kadu hladnom vodom i sipati led u nju, potopiti trup ugroženog, ne potapati glavu, pogotovo ako nije svestan), ili skinuti svu odeću sa ugroženog, umotati ga u mokre čaršave i postaviti ga ispred ventilatora, ili staviti pakovanja leda na grudi, leđa, vrat.
* Nadoknaditi nedostatak tečnosti davanjem hladne vode, ukoliko je svestan. Ukoliko je komatozan ovu meru nikako ne primenjivati.
* “Aspirin” i drugi antipiretici nisu efikasni u sniženju povišene temperature u toplotnom udaru, pa ih ne treba davati.
* Ugroženog je neophodno hitno transportovati u najbližu medicinsku ustanovu, radi primene infuzija, lavaža hladnim rastvorima, dijalize.
Izvor. Novosti