Više od polovine populacije zaraženo je helikobakterijom, koja je uzročnik čira, gastritisa, i karcinoma želuca. Ova bakterija nalazi se nasluznici želuca i može da preživi u izrazito kiselom želudačnom sadržaju sa vrlo smanjenom količinom kiseonika. Osim na želudačanoj sluznici, otkrivena je i na sluzniciusne šupljine, uzubnim naslagama, upljuvački, slini, i u stolici.
Lečenje traje četiri nedelje
Doktor Miodrag Slović kaže da je terapija uspešna ukoliko su rezultati na helikobakteriju nakon četiri nedelje posle završetka tretmana – negativni:
“Provera uspešnosti lečenja preporučuje se pregledom stolice na antigen H.pylori ili ureja izdisajni test.”
Način prenošenja infekcije helikobakterijom nije potpuno istražen, ali sva dosadašnja saznanja pokazuju da se infekcija prenosi direktno od zaražene osobe na zdravu osobu, i to na tri načina: oralno-oralnim, gastro-oralnim i fekalno-oralnim putem.
Prema rečima dr Miodraga Slovića, gastroenterologa u Kliničko-bolničkom centru Zemun, usna duplja bi mogla da bude rezervoar, pa je prenos bakterije moguć i putem poljupca!
“Gastro-oralni put prenošenja infekcije moguć je i kod povraćanja inficirane osobe jer je dokazano da povraćeni sadržaj sadrži velike količine bakterija. Feko-oralni put prenošenja infekcije je takođe moguć, ako ne i presudan, s obzirom na to da se ova bakterija može naći i kultivisati iz uzoraka stolice zaraženih osoba.”
Nakon inficiranja, helikobakter pilori naseljava sredinu u želudačnoj sluznici i tu opstaje i pored nepovoljnih uslova. Međutim, organizam domaćina ne uspeva da eliminiše ovaj mikroorganizam.
Jednom nastala infekcija, ukoliko se ne leči, traje decenijama, verovatno i celog života. Kod većine inficiranih, međutim, ne dolazi do pojave simptoma oboljenja, dok se kod malog broja razvija simptomatski gastritis, peptička ulkusna bolest, karcinom želuca i MALT limfom.
“Da li će se razviti bolest zavisi od više faktora”, objašnjava dr Slović.
“Sa jedne strane od sposobnosti bakterije, od sojeva i podvrsta bakterija, njihove virulencije i patogenosti, a sa druge strane od faktora sredine (stres, higijenske i dijetetske navike, prekomerna upotreba alkohola, dejstvo toksina neispravnih namirnica), upotrebe antizapaljenskih lekova, zatim, od osobina domaćina (starosna dob, druga stanja i bolesti), odbrambenih snaga organizma, kvaliteta zaštitnih slojeva sluznice želuca.”
Zahvaljujući velikoj regeneratornoj sposobnosti, oštećena sluznica želuca se najčešće obnovi u potpunosti. Kada je uticaj štetnih faktora udružen sa helikobakter infekcijom i dejstvo produženo, samoobnavljanje je onemogućeno, pa dolazi do ozbiljnijih promena sluznice i do pojave gastritisa i čira.
“Zašto neki imaju gastritis, drugi čir, a neki nijednu od ovih bolesti, nije razjašnjeno”, kaže dr Slović.
Kod ko 20 odsto pacijenata tegobe nestaju nakon izlečene infekcije. Preostali zahtevaju dalju terapiju antisekretornim lekovima ili prokineticima. Ako se čir javi posle nekog vremena, znači da je ponovo došlo do infekcije bakterijom. To se najčešće dešava u prvih godinu dana posle terapije.
“Procenjuje se da oko 10 odsto pacijenata nakon terapije ne bude potpuno izlečeno, i u tom slučaju neophodno je promeniti protokol i uvesti nove medikamente: najmanje jedan antibiotik različit od onih koji su se koristili za lečenje tokom prvog tretmana”, objašnjava dr Slović.