HAčiko: Priča o psu ( Hachi: A Dog's Tale)! Bez obzira radilo se o japanskom originalu ili američkom rimejku, jedan je od najboljih ( ako i ne najbolji) film o psima, ali i o životinjama.
Riječ je o filmu zasnovanom na istinitom događaju, zahvaljujući kojem su akite, rasa kojoj Hačiko pripada, postale popularne širom svijeta. Priča o psu Hačiku priča je o prijateljstvu čovjeka i psa.
Glavni akteri kako u filmu tako i u stvarnom događaju, su Hidesaburo Ueno, profesor na tokijskom Univerzitetu i njegov pas – akita Hačiko. Od 1924. kad su postali prijatelji, pas je profesora svaki dan pratio do željezničke stanice Šibuja u Tokiju, gde ga je i dočekivao.
Sve do jednog dana u maju1925. kad se profesor nije vratio s posla. Na poslu je dobio moždani udar i preminuo.
Profesor se na stanicu nije vratio više nikada, ali njegov pas se uprkos tome na stanicu se vraćao svaki dan i tako 10 godina. Vjerovatno za Hačika niko ne bi saznao da lokalne tokijske novine nisu napisale članak, odnosno priču o psu koji uporno čeka svog vlasnika.
Hačiku je popularnost vrtoglavo rasla, a upravo zahvaljujući njemu i profesorovom prijatelju, akite kao rase još i danas postoje ( iako im je pretilo izumiranje). Podstaknut pričom o Hačiku profesorov prijatelj napravio je popis svih akita. Došao je do zaključka da ( uključujući Hačika) postoji još samo njih 30. Inspirirani pričom o psu Japanci su nastavili s uzgojem, a uz japansku danas postoji j američka akita.
Takođe, još za njegova života Hačiku je u Tokiju podignut spomenik, a događaju je prisustvovao sam pas. Hačiko je uginuo 8. maja 1935.
Japanci su ga proglasili nacionalnim simbolom. Nacionalni muzej čuva njegove posmrtne ostatke, a uz sve do sad navedeno ( uključujući nekoliko knjiga, dokumentaraca i dva filma) Hačikovo ime nosi ulaz u željezničku stanicu na kojoj je Hačiko čekao svog profesora. Japanci, ali i ljubitelji životinja širom svijeta Hačika ni danas nisu zaboravili.
NEZAVISNE NOVINE