1) “Krezubi naprednjaci”
Neki veruju da je moguće promeniti nečije političko mišljenje tako što će ih paušalno nazvati “krezubom sirotinjom”. Da ne pominjemo da je ono što pogrdno nazivaju “krezuba sirotinja” većinska populacija u Srbiji za čiji se glas takođe treba boriti, svidelo se to nekom ili ne. Inače, glasačko telo naprednjaka je mnogo kompleksnije i razuđenije nego što se misli.
2) “Ne znam nikog ko glasa za Vučića”
Ljudi su se na Fejsbuku i Tviteru okružili istomišljenicima i retko dolaze u kontakt sa osobama drugačijeg mišljenja. A ko ne razgovara sa protivnicima, neće ih ni ubediti u svoje političke stavove.
Ko izvede jednog “belog listića” na izbore, dobio je jedan glas više. Ko preobrati glasača druge stranke, osvojio je jedan glas više za sebe, a izbio jedan glas protivniku, što čini 2 glasa razlike. Čista matematika.
3) Vučiću su najveću reklamu napravili najžešći opozicionari
Utisak je da su simpatizeri opozicije više puta besplatno delili Vučićeve spotove na društvenim mrežama nego što je on sam to uradio plativši. Vučić je time postigao ono što i Donald Tramp na američkim izborima – u 100 odsto slučajeva je tema bio on, a ne glavni protivkandidat i njegovi stavovi. Nema para kojima je Vučić mogao da plati takvu propagandu, a dobio ju je besplatno.
4) Kadrovska politika
Pojedini opozicioni kandidati su, od onoliko pristojnog sveta oko sebe, u svoje najuže timove ne samo uvrstili neke kompromitovane osobe i moralne preletače, već su im poverili vodeće uloge na svojim partijskim skupovima.
5) Manična depresivnost
Karakterišu je egzaltirano odsustvo realnosti uoči izbora (“razbićemo u prvom krugu!”), koje posle izbora smenjuje širenje depresije i malodušnosti (“selim se iz ove države”). Opozicija bi trebalo da se koncentriše na realno ostvarive pobede i da gradi budućnost na tim uspesima. Jankovićevih 16 odsto nije loš početak za kandidata slabo prihvaćenog u unutrašnjosti Srbije.
6) Preterivanja i isključivost
Koliko god neko mislio loše o Aleksandru Vučiću, niti je Srbija zaista Severna Koreja, niti je Vučić Hitler, niti su naprednjaci SS, niti je danas kao devedesetih. Takva preterivanja umesto učinka generišu konflikte i skreću pažnju sa problema na koje bi zapravo trebalo da ukažu.
Štaviše, ko god ukaže na ta preterivanja biva agresivno prokažen kao “Vučićeva botčina”, čime se dodatno kruni i onako krhka opoziciona masa.
7) Nedoslednost
Ako predizborna podrška prethodnoj vlasti od strane Gerharda Šredera, bivšeg nemačkog kancelara, nije bila skaradna, onda nije skaradna ni podrška sadašnjoj vlasti.
8) Beograd je opijum za opoziciju
Beograd je veliki grad i u njemu je uvek moguće napraviti veliki predizborni skup, što uljuljkuje opziciju u nerealnom uverenju da je jača nego što trenutno jeste. Prava bitka će se i na budućim izborima voditi za glasače u unutrašnjosti, a u vezi sa članom 1 stav 2 ovog teksta.
Blic.rs