Veliki božićni post, jedan od dva najduža i najvažnija u godini, počeo je 28. novembra, a traje do 7. januara. Za to vreme vernici treba da se, između ostalog, pridržavaju specijalnog režima ishrane, odnosno da svoju duhovnu snagu podupiru telesnim uzdržavanjem od „jake“, mrsne hrane. Dr Kurir je istraživao kako post utiče na zdravlje i sveukupno stanje organizma, koje su njegove blagodeti i na koji bi način trebalo pripremati i konzumirati namirnice tokom njegovog trajanja.
Nutricionistkinja Budimka Novaković, supspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi i profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, istakla je najpre da je u 21. veku post sužen samo na oblast ishrane, i to veoma nepravilno.
“Post ne odslikava samo uzdržavanje od namirnica životinjskog porekla. Važna je i umerenost u njihovom konzumiranju, kao i način pripreme i odabir. Prihvatljivo je unositi sirovo voće i povrće, namirnice od celog zrna, poput specijalnih hlebova, testenine, pirinča, zatim sirovo jezgrasto voće i semenke uz male količine hladno ceđenog ulja i suvog voća. Bitno je konzumirati dovoljno zdravstveno bezbedne vode i umerene količine nezaslađenih čajeva. Namirnice treba jesti što sirovije, a prihvatljivo je i barenje. Nikako ne treba „grickati“ između obroka, a treba voditi i računa o tome da ukoliko na pakovanju namirnice piše „posno“, ne znači da je istovremeno saglasno sa osnovama hrišćanskog posta”, objasnila je Novakovićeva.
Prema njenim rečima, veoma je važna i količina namirnica koje se konzumiraju tokom posta.
“Savet je prepoloviti uobičajenu količinu konzumirane hrane za polovinu, izostaviti slane i slatke gricklice, zaslađene i energetske napitke, alkohol, velike količine kafe. Treba minimalizovati korišćenje ulja i biljnih masti, a zaboraviti na prženje i pečenje na ulju ili masti barem tokom trajanja posta. Namirnice iz asortimana brze hrane nikako ne koristiti, a uključiti one koje su lokalno gajene. Treba izbegavati proizvode koji su „in“, a o čijem se poreklu najčešće ništa ne zna”, naglasila je sagovornica Dr Kurira.
Udržavanje od ružnih misli i umerenost
Post u hrišćanstvu znači mnogo više od načina ishrane jer podrazumeva vreme umerenosti i blagosti u različitim oblastima života.
“Hrišćanski post podrazumeva, pre svega, uzdržavanje od ružnih misli i činjenja nehumanih dela. Dobre misli i dobra dela upućena drugim ljudima, analiziranje sopstvenih misli i postupaka suština su hrišćanskog posta. To je jednako važno kao i molitva i drugi hrišćanski religijski običaji, a svi oni zajedno pogoduju i mentalnom i fizičkom zdravlju”, istakla je Budimka Novaković.
Dugo žvaćite hranu, uzimajte do 1,5 l vode dnevno
– tokom posta svakog dana konzumirajte 1,5 l vode i 1,5 l nezaslađenog čaja
– jedite što više mešanog voća i povrća
– unosite u organizam što više vitamina i minerala, naročito vitamina C (do jedan gram dnevno)
– hranu žvaćite dugo
Smanjite količinu hrane
Nutricionistkinja Budimka Novaković istakla je da je pravilan post zdrav i da blagotvorno deluje na sve odrasle zdrave osobe, a naročito na one koje se inače preobilno hrane.
“Ishrana tokom hrišćanskog posta nije stres za čovekov organizam, već blagoslov za zdravlje. Međutim, ona nije pogodna za malu decu, mališane predškolskog i školskog uzrasta, trudnice, dojilje, sportiste i osobe koje obavljaju teške fizičke poslove. Takođe, post nije nutritivno rešenje ni kad su u pitanju neke bolesti. Naglasila bih da savremeni način života i ishrane ne zahtevaju ponavljanje posta samo pred velike hrišćanske praznike, već i sprovođenje trajnog „posta“, pre svega kad je u pitanju količina konzumirane hrane, posebno hrane visoke energetske gustine i zaslađenih bezalkoholnih napitaka i alkohola”, istakla je Novakovićeva.