Dok se čekaju rezultati iz Madrida, odnosno papir koji će potvrditi da li je u Srbiju stigla afrička kuga, farmeri bi trebalo dobro da pregledaju svoje obore.
Ova opaka bolest je kao i sve pošasti tihi, nepredvidivi ubica, zato bi trebalo pre svega raditi na preventivi. Opasnost po ljude ne postoji, ali ekonomska šteta može biti velika, jer ako je u krdu zaražena makar jedna jedinka, to podrazumeva uklanjanje i ostalih.
ŠTA NAM SE ZAPRAVO DEŠAVA?
Srbija je trenutno pod sumnjom Svetske organizacije za zdravlje životinja da se u jednom regionu pojavila afrička kuga svinja. Laboratorijski nalazi, koji bi svakog trenutka trebalo da pristignu iz Madrida, potvrdiće da li su uginule i eutanazirane svinje iz okoline Mladenovca, bile zaražene. U međuvremenu, nije pristigla nijedna nova prijava potencijalnog žarišta, zasad.
Naša država je više od dve godine, odolevala naletu ovog virusa, jer je on prisutan u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Iz ovih država bio je i zabranjen uvoz svinjskog mesa i prerađevine. A inspektori su stalno na terenu, Međutim, i najmanja sumnja je alarm za akciju.
– Naši inspektori su na terenu već dve godine, sada je samo jedna svinja bila sumnjiva, i odmah smo od te jedne hitno reagovali, poslali rezultate u Madrid gde je i svetski centar za kontrolu, i preventivno izvršili eutanziju u tom i okolnim domaćinstvima – rečeno je za Telegraf Biznis u Ministarstvu poljoprivrede.
KADA DA POČNETE DA PANIČITE – PRVI SIMPTOMI
Kako nam objašnjavaju u Ministarstvu najveći problem kod afričke kuge je nepredvidivost. Ističu da su simptomi identični gotovo kod desetak bolesti.
Takozvana perakutna forma je najteži oblik zaraze i najkraći, svinje ni ne stignu da ispolje simptome, samo uginu. Simptomi su visoka telesna temperatura, gubitak apetita, drhtavica, poremećaj u disanju, kašljanje, malaksalost i umor. Ekstremiteti dobiju plavo-ljubičastu boju a na površini kože javlja se krvarenje.
Smenjuju se faze dijareje i zatvora a izmet generalno može sadržati i krv zbog krvarenja unutrašnjih organa. Kod krmača koje su trudne, doći će do spontanih pobačaja. Posle samo nekoliko dana, nastupa smrt.
U blažoj varijanti, simptomi mogu biti identični kao kod upale pluća, ali su prisutni otok zglobova, gubitak težine kao i pojava plikova. Bez obzira na težinu infekcije, procenat uginuća je 100%. Iako po simptomima slična klasičnoj kugi svinja koja je prisutna u Srbiji, za Afričku kugu svinja ne postoji ni lek ni vakcina.
Upravo zbog nepostajanja mogućnosti vakcine, eutanzija se vrši na prvu sumnju, kažu nam u Ministarstvu.
PROCEDURA – ŠTA KAD SE UTVRDI BOLEST
Foto: Pixabay
Procedura zapravo počinje i pre toga. Kao što smo pomenuli, iako još nije potvrđeno da li je reč o klasičnoj kugi, afričkoj, ili nekoj drugoj bolesti, i zbog nepostojanja ni leka niti vakcine, kako se pojave prvi znakovi sumnje, tako država reguje, kažu u ministarstvu.
Uništava se ceo obor, ali i susedni, i za to se poljoprivrednicima vraća naknada.
– Farmerima je isplaćeno, po tržišnoj ceni, za svaku svinju koja je bila predmet ove preventivne mere – rečeno nam je.
Ukoliko farmer sam primeti neke nepravilnosti, hitno treba da javi nadležnima koji će dalje postupati po postupku. Ministarstvo ujedno i apeluje na sve naše farmere da prijave bilo kakvu sumnju ili nedoumicu.
KAKO SE PRENOSI I DA LI JE OPASNA PO LJUDE
Po ljude afrička kuga nije opasna, ali ne pogađa samo svinje, i ne prenose ih samo one.
– Reč je o virusu koji može da se prenese na milion načina. Ne može da se predvidi, a žarište može da se javi bilo gde. Mi smo se branili do sada dok je oko nas svuda “gorelo” – kažu u resornom ministarstvu.
Bolest se širi preko telesnih tečnosti, pre svega, krvi, urina, izmeta, izlučevina iz nosa, i znoja. Svinje se mogu zaraziti i ako dođu u dodir sa zaraženom hranom ili vodom, ako dođu u kontakt sa leševima koji su zaraženi, drugim zaraženim svinjama ili drugim životinjama koji prenose virus a to su glodari, insekti pa i ljudi. Virus se takođe širi preko kontaminiranih predmeta, opreme, odeće, obuće, stajnjaka.
Zatim, prenosnici virusa mogu biti i ptice, pošiljke, kamioni…
Virus koji izaziva Afričku kugu svinja je izuzetno otporan. Može preživeti niske temperature, pa i celu zimu u lešu. Veliki problem su divlje svinje na čija kretanja se ne može uticati, a njihovo kretanje u divljini je prekogranično. I za njih je Srbija još špčetkom godine uvela preventivnu meru.
KOLIKO TRENUTNO GUBIMO, KO IMA NAJVEĆU ŠTETU I IMAMO LI ZALIHA ZA IZVOZ
– Najveća šteta je ekonomska, odnosno šteta po sama gazdinstva, ali i njima će država uredno platiti štetu – ističu u Ministarstvu.
Što se tiče zabrane regionalnih država o uvozu mesa i prerađevina iz Srbije, u Ministarstvu podsećaju da je u situacijama kada je u susednim državama postojala sumnja da se pojavila ova bolest i Srbija ranije njima uvodila privremene mere zabrane uvoza svinjskog mesa.
Dodaju i da svakako nije reč o velikim količinama svinjskog mesa u izvozu.
– Nisu to velike količine, ne izvozimo toliko, a za Kinu je tek dogovorena kvota. Zapravo, najviše svinjskog mesa i trošimo na domaćem tržištu. Dakle, nije drastično ništa što se tiče izvoza, šteta je, ponavljamo, kod samih farmera –
A kada je reč o postojećim zalihama, u Ministarstvu ističu da je meso bezbedno i da je kao takvo prošlo sve procedure, kontrole i analize i da bi se ranije negde pokazalo u celom procesu da li je sve u redu.
KAKO SE ZAŠTITI
Preventiva. U Miniostarstvu apeluju da je bitno redovno sprovoditi sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
Farmeri bi trebalo da rade na biosigurnosnim merama, odnosno podignu ih na viši nivo.
Ukoliko svinje hranite pomijama, poželjno je kuvati ih u vodi koja je minimalno temperature 80 stepeni celzijusa zbog toga što virus tu temperaturu ne može da preživi. Naravno, potrebno je da toplota dopre dovoljno duboko u hranu, tako da slobodno možete kuvati duže i na višim temperaturama. Isti princip važi i za vodu za svinje, prokuvati i ostaviti da se ohladi.
Dezinfekcija prostora u kome svinje borave i svih predmeta sa kojima dolaze u dodir je neophodna, a u to ulaze i odeća koju nosite kao i alat. Za tu svrhu se može koristiti etar, hloroform, hlorno krečno mleko, žavelova voda (natrijum hipohlorit), jedinjenja joda i naravno natrijum-hidroksid u dvoprocentnom rastvoru. Kada se nanesu dezinfekciona sredstva, treba ih ostaviti barem pola sata da deluju.
Ne puštajte svinje da se slobodno kreću. Ovo je u slučaju prisustva bolesti siguran način da se zaraze.
Lek, nažalost, ne postoji.
Izvor: Telegraf