Sutra slavimo Đurđevdan, a brojni su običaji vezani za ovaj praznik.
Među običajima koji su zastupljenju u selima u jugoistočnoj Srbiji na dan pred Đurđevdan jeste i branje broćike, poznate i kao prilip.
Ovu lepljivu biljku najpažljive traže devojke, a čim je ugledaju, lepe je na sebe. Simbolika ovog običaja kaže da će za njih, poput prilipa, “lepiti” mladići.
Važnost ovog običaja za devojke pred udaju bila je u neko prošlo vreme izuzetno važna, ali je zanimljivo da je danas u određenim krajevima naše zemlje zadržala jaku simboliku.
I danas se, kao i ranije, “na branju” gledaju momci i devojke koje pored prilipa beru i zdravac koji im donose zdravlje, ali i drugo bilje, poput đurđevka i jorgovana.
Ove biljke zatim potapaju u vodu kojom se sutra umivaju (ili njome peru kosu) kako bi cele godine, do narednog Đurđevdana, blistale lepotom.
Prilip osim što zauzima važnu mesto u predđurđevdanskim običajima, veoma je i zdrav jer sadrži eterična ulja, flavonoide, saponine, tanine i organske kiseline, pa čaj ili ulja od broćike pomažu kod grčeva, ubalažavaju stres, upale bešike i bubrega, bolesti slezine i pankreasa, bolno mokrenje i žuticu, podstiču izbacivanje toksina iz organizma kroz mokrenje i znojenje.
A sutra se bere i drugo cveće i travke kako bi se njima okitile kapije, ograde, vrata, prozori, kuće, staje i torovi.
Đurđevdansko kićenje donosi zdravlje i blagostanje porodici i čuva njihove posede. One se u pojedinim krajevima baca nakon što se sasuši, a ponegde se pravi za pripremu eliksira ili čajeva.
U nekim delovima Srbije zastupljen je i običaj krađe kapije u jutro na Đurđevdan – momci ukradu kapiju kuće u kojoj živi devojka za udaju, a koju oni ovim običajem biraju kao najpoželjniju. Kapiju vrate, a nije tajna da i sada mnoge devojke priželjkuju da se ukrade baš ona u njihovom dvorištu.
Mere donete zbog epidemije virusa možda odlože poštovanje ovih običaja iako se oni mogu slediti i uz uvažavanje mera socijalne distance.
Tanjug