Najviši ustavni organ Francuske je istovremeno odbacio pozive političkih protivnika na referendum. Međutim, Ustavni savet je rekao da neki članovi kontroverzne reforme imaju pravne nedostatke.
Ranije danas, u Parizu, naoružana policija za nerede bila je u pripravnosti u blizini dobro čuvane zgrade ustavnog saveta, devetočlanog tela koje odlučuje da li je zakon u skladu sa ustavom.
Blokada oko zgrade Suda
Sve ulične demonstracije su zabranjene u toj oblasti, zatvorene su neke stanice metroa i postavljeni su tri metra visoki sigurnosni paravani.
Nakon što je Emanuel Makron iskoristio svoje ustavno pravo da nametne penzionu reformu bez glasanja ili debate u parlamentu, francuske ulice su eksplodirale od nasilja, a milioni ljudi izašli su na ulice.
Kada Evropljani čuju zašto Francuzi tako strasno i masovno protestuju, najčešće pomisle kako su razmaženi: po novom zakonu moraće da odu u penziju sa 64 godine umesto sa dosadašnjih 62.
Milioni na ulicama
Većina Evropljana će reći da odavno moraju u penziju sa 65 ili čak 67 godina, dok Francuzi kukaju zbog 64, ali to je prilično pogrešno pojednostavljivanje.
Francuzi su najviše ljuti jer su pomereni uslovi za punu penziju, a za nju im je nametnut radni staž od 45 godina. To znači da bi penzije u odnosu na prihode za Francuze u budućnosti postale znatno manje, jer bi se malo ko kvalifikovao za puni iznos.
A Francuzima je sada u penziji fino i komotno kao malo kome: penzije im u proseku iznose 74 odsto prosečnih primanja (u Nemačkoj su odavno tek oko polovine plate, a u Hrvatskoj oko trećine).
(BBC, Blic)