Zbog sukoba na Bliskom istoku i nestabilnosti na tržištu energenata, svakodnevno se otvara pitanje snabdijevanja Evrope gasom i naftom. Stručnjaci upozoravaju da bi poremećaji u isporukama mogli natjerati evropske zemlje da se ponovo okrenu ruskim energentima, dok se istovremeno govori o potrebi većeg broja dobavljača kako bi se smanjila zavisnost od jednog pravca snabdijevanja.
Evropu u narednom periodu očekuju novi energetski izazovi, a za zemlje regiona sve više se ističe potreba obezbjeđivanja više pravaca snabdijevanja i stabilnih izvora energije, upozoravaju stručnjaci. U tom kontekstu, profesor Miloš Šolaja kaže da energetske politike treba da budu oslonjene na efikasnost energije, odnosno na širenju broja izvora snabdijevanja.
Ratni sukobi mogu ugroziti ekonomiju cijelog kontinenta i dovesti do energetske, ali i ekonomske krize. Poznato je da, osim toga, takve okolnosti izazivaju rast cijena, kao i ubrzanu inflaciju.
Docent doktor Slobodan Simić ocijenio je da će velike države lakše prevazići aktuelne krize, jer raspolažu većim kapacitetima i resursima. S druge strane, male zemlje bi mogle imati poteškoće u obezbjeđivanju dovoljno energenata za svoje građane.
Iran, Bliski istok i Evropa i dalje su u fokusu energetskih i geopolitičkih kretanja, dok se ocjenjuje da je evropsko tržište energenata krizu dočekalo nespremno. Pitanje energetskih resursa i energetske bezbjednosti sve je prisutnije u globalnim raspravama i struka tvrdi da će i u narednom periodu ostati jedno od ključnih pitanja.
(TV K3)