Partizan je u sitne sate u noći između srede i četvrtka objavio da je novi igrač crno-belih Lamar Stivens. Brojna imena pominjala su se u medijima prethodnih nedelja, ali ne i Stivensovo, koji je tako postao drugo zvanično pojačanje Partizana ovog leta.
Partizan je angažovao prošlosezonskog igrača Pariza potpuno “ispod radara”. Sada već dugo se zna koje igrače crno-beli žele i navodno su ih potpisali bez zvanične objave. Reč je Alesandru Pajoli, Nikoli Tanaskoviću i Dereku Vilisu, dok je ozvaničen samo Kavarijus Hejs i sada Lamar Stivens.
Potpisivanjem Stivensa, Partizan nije dobio samo još jedno ime sa NBA biografijom, već profilisanog igrača zadatka čiji će prevashodni cilj biti da redefiniše defanzivni identitet crno-belih.
U trenutku kada evroligaška košarka zahteva sve viši nivo atletizma, pokretljivosti i taktičke fleksibilnosti u odbrani, nekadašnje krilo Klivlenda, Bostona i Memfisa u Beograd stiže kao direktan odgovor na moderne zahteve evropske elite.
Stivens (201 cm, 104 kg) ne dolazi u Partizan kao primarna napadačka opcija, niti je kroz karijeru gradio status igrača kojem je potrebna lopta u rukama da bi bio koristan. Njegov profil je jasna poruka o tome u kom smeru Partizan želi da gradi svoju igru u odbrani.
Najveća vrednost koju Stivens donosi jeste sposobnost pokrivanja više pozicija u defanzivnoj šemi. Sa izuzetnim rasponom ruku i masom koja mu omogućava da izdrži kontakt protiv znatno viših igrača, Stivens pruža opciju “svi preuzimaju” bez gubljenja defanzivnog skoka ili pozicione stabilnosti.
Lamar Stivens, Detalj sa utakmice kk Crvena zveda-kk Pariz 36 kolo košarka Evroliga (Foto- Aleksandar Dimitrijević-Sportal)
Za razliku od tipičnih evropskih trojki i četvorki, Stivens poseduje dovoljno brze noge da uspori protivničke primarne kreatore u pik-end-rol situacijama.
Njegova građa omogućava mu da zaustavi prodor pre nego što napadač uopšte dođe do situacije za sekundarnu pomoć, čime se drastično smanjuje potreba za rotacijama i ostavljanjem otvorenih šutera u uglovima.
U napadačkom sistemu, Stivens zahteva specifično pozicioniranje kako bi se maksimalno iskoristile njegove vrline, a sakrile očigledne mane.
Kroz karijeru je pokazao visoku efikasnost kada napada igrača koji izlazi na njega u stavu. Prvi korak mu je izuzetno snažan, a završnica oko obruča kroz kontakt predstavlja jedan od njegovih najjačih napadačkih oružja.
Glavni taktički izazov za stručni štab Partizana biće rešavanje pitanja “spejsinga”. Stivens nije etabliran šuter sa distance — njegov NBA prosek van linije 7,24m kreće se oko 30%, što će protivničke odbrane u Evropi nesumnjivo pokušati da iskoriste “skupljanjem” u reketu.
Da bi Stivens bio optimalno iskorišćen, Partizan će morati da ga uparuje sa visokim igračima koji imaju pouzdan šut spolja (tzv. streč petice ili četvorke), čime bi se oslobodio prostor za njegove prodore i igru sa niskog posta protiv fizički inferiornijih čuvara.
Za očekivati da je Stivens u Partizanu ne postane najbolji strelac tima, već sidro ekipe. Njegov dolazak predstavlja svesni taktički zaokret ka čvršćoj, agresivnijoj i fizički dominantnijoj košarci. Ukoliko se brzo prilagodi na drugačija evropska pravila, suđenje i prostor na terenu, Partizan bi u njemu mogao da dobije jednog od najkompletnijih defanzivaca u čitavoj Evroligi.
Stivens je u najjačoj ligi sveta proveo pet sezona (Klivlend, Boston, Memfis) i odigrao 220 utakmica (42 puta kao starter).
Prosjek u karijeri (po utakmici): 5,6 poena, 2,9 skokova, 15,2 minuta;
Šut iz igre: 46,3%;
Šut za tri poena: 28,7%;
Slobodna bacanja: 72,6%.
Njegov najbolji individualni period bio je u drugom delu sezone 2023/24. u dresu Memfisa. Dobivši veću minutažu (23 minuta po meču), beležio je 11,5 poena, 5,1 skok i skoro jednu blokadu po utakmici, uz nekoliko mečeva sa preko 20 postignutih poena.
Lamar Stivens je proteklu sezonu proveo u ekipi Pariza, gde je prošao kroz prvi proces prilagođavanja na evropsku košarku. Ovo mu je statistika iz Evrolige:
Prosjek (po utakmici): 9,3 poena, 3,3 skoka, 0,8 asistencija, 19,9 minuta;
Šut za dva poena: 48,0%;
Šut za tri poena: 41,7% (20/48);
Slobodna bacanja: 78,7%.
Iako je u NBA važio za skromnog šutera van linije 7,24m (ispod 29%), u Evroligi je na manjem uzorku šutirao 41,7% za tri poena. To pokazuje da u evropskom ritmu i sa bližom linijom za tri poena može da pogodi otvorene šuteve.
I u NBA i u Parizu bio je igrač uloge od 15 do 20 minuta sa klupe, sposoban da u kratkim intervalima donese defanzivni skok, napad na obruč i energiju bez trošenja velikog broja lopti.
