Da bi se razumjela osnova konflikta, koji od početka novog milenijuma potresa košarku na Starom kontinentu, u manjoj ili kao npr. sada većoj mjeri, moramo se vratiti petnaestak godina unazad, a dvije najvažnije godine su 2000. i 2001.
Početak razdora
Prva godina označava početak Evrolige pod okriljem ULEB-a. Naime, u sezoni 2000/2001, u Evropi su se igrala dva takmičenja u kojima su učestvovali najjači evropski timovi – ULEB Evroliga i FIBA Suproliga.
Situacija da 2001. Evropa ima dva evropska prvaka (Kinder Bolonja i Makabi Tel Aviv) nije bila održiva, pa su se već naredne sezone svi zajedno takmičili u jedinstvenoj Evroligi, pod okriljem i pravilima ULEB-a. FIBA je, dakle, tada izgubila rat i ostala su joj nižerazredna evropska takmičenja (danas postoji samo Evročelendž kup), ali i sva reprezentativna.
Zanimljiv je podatak da je FIBA koristila naziv “Euroleague” od 1996. godine, ali da ga nikada nije zaštitila!? ULEB je to iskoristio, prisvojio i brendirao. Tako i dan-danas najjače klupsko takmičenje nosi ime Evroliga. Prilično je finansijski jako, podržano od strane mnogih moćnih kompanija, pre svega iz Turske.
Druga bitna godina je 2001. (3. jul), kada je u Ljubljani formirana regionalna ABA liga. Tada je 12 timova sa prostora bivše Jugoslavije odigralo prvu sezonu tadašnje “Goodyear” lige, ali nijedan od učesnika nije dolazio iz Srbije. U narednoj sezoni 2002/2003, pridružila se Crvena zvezda, FMP je Jadranom zaplovio 2003. godine, a Partizan i vršački Hemofarm godinu dana kasnije.
Glavna “caka” u učestvovanju srpskih klubova u tada mladoj regionalnoj ligi bila je u tome što je samo učestvovanjem u takvoj ligi bilo moguće obezbediti izlaz u Evropu. ULEB je priznao Jadransku ligu, a ne nacionalne lige i sve je po pitanju moći i uticaja tada bilo jasno. Karte su bile podeljene.
Ovde se (retroaktivno) postavlja pitanje da li je rukovodstvo tadašnjeg KSSCG propustilo priliku da prepozna trenutak i domaće takmičenje uvede pod okrilje rastućeg ULEB-a? Sva je prilika da jeste. Kako se to nije dogodilo, srpski klubovi bili su primorani odnosno “uvučeni” u novu ligu.
(Ne)priznanje
Još od početka takmičarske sezone 2014/15, Evropski ogranak FIBA je nagoveštavao da je “ojačao” i da će krenuti u obračun sa ULEB-om.
Dve su glavne tačke sporenja: najava zatvaranja Evrolige, što bi impliciralo potpuni gubitak značaja nacionalnih liga i takmičarski kalendar, u koji FIBA želi da ubaci termine za reprezentativne akcije tokom sezone.
Do sukoba “prsa u prsa”, ili uvijenije rečeno, sastanka dve strane, još nije došlo (planiran je za leto), iako je prvi čovek ULEB-a Đordi Bartomeu rekao da nema ništa protiv dijaloga, naravno sve “u interesu košarke”.
U međuvremenu, FIBA je spremala bočni napad na ULEB – preko ABA lige. Od čelnika kompanije “Sidro”, koja ima vlasnička prava nad ABA ligom, zahtevano je da dostavi kompletnu i jasnu vlasničku strukturu, sa sve prihodima i rashodima.
S obzirom na to da Lisac, Lorbek i društvo možda i očekivano to nisu učinili, usledilo je ukidanje priznanja ABA ligi, koji je FIBA “dala” 2009. godine.
“Bord FIBA je razgovarao o statusu vaše lige, koja nije bila u stanju da dokaže da ispunjava sve zakonske i regulatorne zahteve. Odbor je odlučio da povuče priznanje Jadranske lige. Ova odluka stupa na snagu na kraju sezone 2014/2015, odnosno 1. maja 2015.”, navodi se u pismu koje je u sedište ABA lige stiglo iz Minhena.
Bord FIBA Evrope poručio je da neće ometati završetak tekuće sezone, ali da će nakon njenog završetka, posle Međunarodnog praznika rada, ona postati nelegitimna. Šta će se desiti u maju, za kada je zakazana i Skupština FIBA Evropa, niko sa sigurnošću ne zna i scenario razvoja događaja nije lako predvideti.
Na pomenutu odluku FIBA reagovao je jedan od čelnika i osnivača ABA lige Roman Lisac, reklo bi se, prilično oštro.
“FIBA nije donela nikakvu odluku. To što su oni saopštili ne znači ništa. Mi smo postojali devet godina pre nego što nas je FIBA priznala. Ne želim više da razmišljam o FIBA”, rekao je Lisac i dodao:
“Jadransku ligu osnovali su klubovi i oni će je i ugasiti. Ne FIBA, Raša Nesterović, Bodiroga ili Radović”, kao da otkriva Lisac iz kog pravca stižu ovi najnoviji udarci.
“Klubovi će da kažu: ‘Nije nam potrebna liga’ i onda će takmičenje prestati da funkcioniše. Ako i kada se to desi, svi će biti obavešteni. Ova liga je napravljena kao i Evroliga. Kada Barselona, Makabi, CSKA budu rekli da im nisu potrebni Evroliga i ULEB i odu kod FIBA, onda ni elitno evropsko takmičenje više neće imati smisao”, zaključuje Lisac.
Postoji mišljenje da je FIBA udarila ULEB tamo gde je najslabiji i da od rasturanja Jadranske lige želi da krene ka demontiranju sličnih projekata širom kontinenta, ponovnom jačanju nacionalnih liga i, na kraju, stvaranja nove Jadranske lige, ali i Evrolige, u koju će se ići upravo preko tih ojačanih domaćih takmičenja.
Nezvanično se može čuti da, ukoliko ne dođe do dogovora između FIBA i ABA, evropska federacija planira da preko nacionalnih košarkaških saveza organizuje novo regionalno takmičenje.
Po tom planu, prvo bi se igrala nacionalna prvenstva, najbolji timovi stekli bi pravo učešća u regionalnom takmičenju, koje bi se održalo po završetku domaćih liga. Potom bi najbolji iz regiona izborili plasman u evropska klupska takmičenja za narednu sezonu. Broj učesnika bio bi smanjen na 12, kako je na početku ABA liga i projektovana.
Sve je to istina na veoma dugom štapu, ali ideja postoji, a oni koji se za nju zalažu nisu nekakve košarkaške analfabete.
Gde smo tu mi, Srbi?
Kako i koliko ovaj sukob koji se zahuktava može uticati na srpsku košarku? Nažalost, prilično. Poput neke istorijske zakonitosti, Srbi, u ovom slučaju oni košarkaški, nalaze se između dve vatre.
Za sada, naši klubovi, sudije i Savez nekako “plivaju”, ali pitanje je dokle će moći da ostanu po strani.
Srpski klubovi koji učestvuju u ABA ligi, a koji rukovode domaćim takmičenjem kroz Udruženje klubova KLS-a, pre nekoliko dana svesrdno su podržali ABA ligu.
Da li ćemo i u budućnosti gledati duele Crvene zvezde i Cedevite u ABA ligi?
Da li ćemo i u budućnosti gledati duele Crvene zvezde i Cedevite u ABA ligi?”Predsedništvo ocenjuje da je ABA liga dala znatan doprinos afirmaciji i podizanju kvaliteta klubova iz Srbije koji su u njoj igrali i koji danas igraju. ABA liga je godinama unazad i put za učešće klubova iz Srbije u najznačajnijim evropskim takmičenjima, što je jedan od prioritetnih interesa najboljih srpskih klubova”, navodi se u dogovoru koji su potpisali svi klubovi KLS-a.
Nije na odmet spomenuti da su podršku ABA ligi, pored srpskih klubova, pružili i hrvatski savez i klubovi. Slovenački košarkaški savez je pak podržao FIBA, ali se tome usprotivila ljubljanska Olimpija.
Što se tiče KSS-a, stvari stoje znatno drugačije i nadasve komplikovanije.
To je priznao i nedavno reizabrani predsednik Dragan Đilas, koji je poručio da srpski Savez ovoga puta “mora da odigra pametno”.
“Ne smemo da dođemo u poziciju da budemo kolateralna šteta, ali moramo da budemo mudri i sačekamo kako će se situacija razvijati u bliskoj budućnosti. Svestan sam da FIBA raspolaže dovoljnim brojem mehanizama da izvrši različite vidove pritisaka na nacionalne federacije”, smatra Đilas i dodaje:
“Važno je da dva najkvalitetnija kluba iz Srbije imaju šansu da se kvalifikuju u najbolje evropsko takmičenje, i mi ćemo na tome insistirati. Da li kroz ABA ligu ili drugi sistem, videćemo”, rekao je Đilas.
Dakle, KSS, koji uzgred budi rečeno i dalje ima ingerencije nad registracijom igrača i delegiranjem sudija, izabrao je taktiku balansiranja. Prevashodni razlog za to jeste nastup reprezentativnih selekcija na Evropskim prvenstvima zakazanim za 2015. godinu i apsolutna moć FIBA da suspenduje nacionalnu selekciju čiji savez izabere pogrešnu stranu.
Oni koji bi najranije mogli da se suoče sa problemima i pretrpe direktnu štetu u ovom okršaju jesu srpske sudije.
Naime, Bord FIBA mogao bi da ih uceni tako što bi bili sprečeni da dele pravdu na kontinentalnim ili planetarnim prvenstvima, samim tim i Olimpijskim igrama, ukoliko bi odlučili da sude u ponovo nepriznatoj ABA ligi.
S druge strane, ukoliko bi srpski “delioci pravde” odbili da istu dele u ABA takmičenju, verovatno bi se oprostili i od Evrolige, s obzirom na to da su i ABA liga i Evroliga punopravni članovi ULEB-a.
U mnogo spomenutih relacija tzv. “win-win” situacija ne postoji. Front je i definitivno otvoren i ranjenika će sigurno biti, možda i poginulih. Nadajmo se da će srpska košarkaška dimplomatija biti uspešna u ovom zadatku i da košarka u našoj zemlji neće pretrpeti nove, teške udarce i posledice.