Podsećamo, preko 60 odsto građana Škotske glasalo je za ostanak. Sturdžen se u Briselu sastala sa predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulcom, a najavljen je i sastanak sa predsednikom Evropske komisije Žan Klodom Junkerom.
Prva ministarka Škotske neće se sastati samo sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom, iz čijeg su kabineta saopštili da ne bi bilo u redu da se sa Sturdžen sretnu u ovom trenutku.
“Mi smo odlučni da ostanemo u Evropskoj uniji“, izjavila je škotska ”premijerka“, dok je Šulc nakon sastanka izjavio da je ”slušao i saznao puno“ od Sturdžen.
Škotska liderka je u Brisel stigla nakon što ga je napustio britanski premijer Dejvid Kameron. On je svojim evropskim kolegama saopštio da će Ujedinjeno Kraljevstvo napustiti EU kao posledica rezultata referenduma.
U Škotskoj nacionalnoj partiji, koja ima većinu u škotskom parlamentu, smatraju da Škotska ne sme biti talac engleske politike i odluke engleskih glasača da napuste Evropsku uniju. Zbog toga se u stranci, čija je Sturdžen liderka, aktivno pripremaju da zatraže novi referendum o nezavisnosti.
Zvaničnici EU demantovali su spekulacije da su sastanci visoko rangiranih funkcionera Unije podrška Škotskom secesionizmu.
Osim škotskih planova za novi referendum o nezavisnosti, u političkim krugovima Velike Britanje razgovara se i o predlogu koji je stigao sa Gibraltara, dela Ujedinjenog kraljevstva koji takođe želi da ostane u EU.
Prema ideji tamošnje vlade, trebalo bi primeniti Danski model iz 1985, kada je deo danske teritorije, Grenland, napustio Uniju, dok je matica ostala. Na Gibraltaru se nadaju da bi po ovakvom modelu EU mogle da napuste Engleska i Vels, dok bi Severna Irska, Škotska i Gibraltar mogli da ostanu unutar EU.
Škotska i Engleska nalaze se u političkoj uniji od sredine 16 veka, kada je škotski kralj Džejms VI nasledio engleski presto nakon smrti kraljice Elizabete I. U jednu državu, Veliku Britaniju, Škotska i Engleska ujedinjene su 1707. godine.
Raziđu li se, kao što je to želja Škotske nacionalne partije, Škotska i Engleska će najverovatnije funkcionisati po principu personalne unije, sa kraljicom Elizabetom II kao zajedničkim monarhom.
Izvor: N1