Ruska invazije na Ukrajinu ušla je u deveti dan – sukobi oko ključnih gradova su sve intenzivniji, druga runda pregovora završena je bez konretnih rezultata, a hitne službe morale su da ugase požar nastao tokom borbi u nuklearnoj elektrani Zaporožje.
I ruska i ukrajinska strana potvrdile su da postoji mogućnost privremenog prekida vatre, ali samo prilikom evakuacije humanitarnim koridorima koji bi mogli da budu otvoreni za civilno stanovništvo.
Na jugu Ukrajine, ruska vojska osvojila je Herson, važnu luku, dok civili u lučkom gradu Marijupolju pokušavaju da prežive žestoko granatiranje ruske vojske.
Kijev je i dalje pod kontrolom Ukrajine, a ako Rusija zauzme još južnih gradova, Ukrajina će ostati odsečena od mora.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je ruskog predsednika Putina na direktne pregovore, rekavši da je to „jedini način da se ovaj rat okonča“.
U isto vreme, ruski predsednik Putin kaže da rat „ide po planu“, demantujući analize da invazija ne protiče onako kako je Rusija to zamislila.
Ukrajinski i ruski zvaničnici saopštavaju podatke o navodnim gubicima suprotne strane, ali BBC ne može da potvrdi te informacije iz nezavisnih izvora.
Prema poslednjim tvrdnjama ukrajinske vojske, 9.000 ruskih vojnika je poginulo ili je povređeno u borbama.
Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da je do sada poginulo 2.870 vojnika i „nacionalista“.
Više od milion ljudi pobeglo je iz Ukrajine od početka rata, podaci su Ujedinjenih nacija.
Druga runda pregovora
U četvrtak je održana druga runda pregovora u Belorusiji.
Kijev je kao jedan od glavnih zahteva navodi stvaranje humanitarnih koridora koji bi omogućili civilima da napuste ratom zahvaćena područja, rekao je David Arahamija, predstavnik Ukrajine.
Moskva zahteva „demilitarizaciju i denacifikaciju“ Ukrajine, da Kijev prizna Krim kao deo Rusije, kao i da prizna otcepljene samoproglašene republike Donjeck i Lugansk.
Delegacije su se dogovorile o mogućem prekidu vatre i otvaranju humanitarnih koridora za evakuaciju stanovnika Ukrajine.
„Mogu samo da kažem da smo razgovarali o humanitarnim aspektima do detalja jer su mnogi gradovi trenutno opkoljeni“, rekao je ukrajinski pregovarač Mihailo Podoljak.
Postignuta je saglasnost „o načinu uvođenja humanitarnih koridora i mogućnosti privremenog prekida vatre, ali samo prilikom prolaska civilnog stanovništva“, rekao je šef ruskog pregovaračkog tima Vladimir Medinski, pomoćnik predsednik Rusije.
„Mislim da je to značajan napredak“, dodao je.
Ukrajinski pregovarač Mihailo Podoljak je „sa velikim žaljenjem“ saopštio da pregovori između Rusije i Ukrajine „nisu dali rezultate kojima smo se nadali“.
U priču o pregovorima se uključio i Viktor Orban, mađarski premijer.
On je za BBC da je njegova zemlja spremna da bude domaćin mirovnih razgovora i istakao da odgovornost za okončanje rata leži pre svega na Rusiji.
Zašto je važan pad Hersona
Ruska vojska zauzela je ključnu luku Herson na jugu Ukrajine, potvrdio je gradonačelnik.
To je prvi veliki grad u Ukrajini koji je ruska vojska uspela u potpunosti da stavi pod kontrolu od početka invazije.
Igor Kolikajev je rekao da su ruske snage uvele policijski čas za sve stanovnike.
Pad Hersona, koji se nalazi na obali reke Dnjepar predstavlja značajnu vest jer bi ruska vojska tu mogla da podigne bazu za dalji prodor u unutrašnjost Ukrajine.
Opsada Marijupolja
Stanovnici ukrajinskog lučkog grada Marijupolja na jugu Ukrajine rekli su za BBC da pokušavaju da prežive nemilosrdno rusko granatiranje koja je razbila stambene četvrti i prekinula snabdevanje strujom i vodom.
„Dva dana nije bilo ni struje, ni grejanja, ni vode i jedva da nam je ostalo hrane“, rekao je dvadesetsedmogodišnji Maksim, koji se krio u stanu bake i dede.
„Nema hrane i lekova. Lokalna vlada je pokušala da obezbedi hleb i vodu, ali veoma je teško“, rekao je on.
„Napunio sam kadu vodom pre nego što je voda stala. Ostalo nam je oko pet litara.“
Marijupolj, grad od 400.000 stanovnika, ključna je strateška luka za Rusiju, jer bi njegovo zauzimanje omogućilo pobunjenicima u istočnoj Ukrajini da se udruže sa vojskom na Krimu, južnom poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine.
Reke ljudi beže iz Ukrajine, najviše u Poljsku
Više od milion ljudi je izbeglo iz Ukrajine od početka ruske invazije, pokazuju podaci UN.
Evropska unija je procenila da bi ukupno do četiri miliona ljudi moglo da pobegne iz Ukrajine.
U Poljsku je do sad stiglo 575.000 ljudi, saopštila je pogranična policija te zemlje.
Samo u sredu je u Poljsku ušlo 95.000 ljudi iz Ukrajine.
Pre početka ruske invazije, u Poljskoj je bilo milion Ukrajinaca.
Privremeno zatvorena ambasada Srbije u Kijevu
Osoblje ambasade Srbije evakuisano je iz Ukrajine, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS).
Ambasada je privremeno zatvorena.
Ministarstvo spoljnih poslova navodi da za sve državljane Srbije koji se i dalje nalaze u Ukrajini pomoć će i u predstojećem periodu biti dostupna non-stop.
Mogu se obratiti na brojeve telefona (+381-11) 3068-888 i (+381-11) 3068-884, ili mogu pisati na i-mejl adresu [email protected]
Kako je sve počelo?
Putin je 24. februara naredio napad na Ukrajinu.
Rekao je da Rusija ne želi da okupira Ukrajinu, već da oslobodi „ugnjetavani i ubijani narod“ u regionima Donjeck i Lugansk, čiju je samoproglašenu nezavisnost prethodno priznao.
Putin je često iznosio optužbe da su Ukrajinu preuzeli ekstremisti, još otkako je proruski predsednik Viktor Janukovič zbačen sa vlasti 2014. godine, posle višemesečnih protesta.
Rusija je tada uzvratila zauzevši južni deo zemlje Krim, i podstakla pobune na istoku Ukrajine, gde se separatisti koje podržava Moskva već godinama bore sa ukrajinskim snagama u ratu koji je do sada odneo 14.000 žrtava.
Sajber rat
Džo Tajdi, novinar iz oblasti tehnologija
Strahovanja da će Rusija pokrenuti takozvani „sajber rat“ koji će pratiti njenu invaziju do sada su bili neosnovani.
Tokom ovog sukoba nije bilo sajber-napada koji bi se pokazao izuzetno destruktivnim, opasan po život ili ratom.
Ali postoji haos u sajber carstvu.
Ukrajina je pod stalnim bombardovanjem malih sajber-napada iz nepoznatih izvora.
Kompanija za sajber bezbednost ČekPoint kaže da njena telemetrija pokazuje „povećanje od 196 odsto pokušaja hakovanja ukrajinskog vladinog i vojnog sektora“.
Ne znamo odakle dolaze ovi napadi, ali zapadne obaveštajne službe su za nedavni talas DDoS (Distributed Denial of Service) hakovanja okrivile ruske vojne hakere GRU.
Hakerska grupa Anonimus napala je sajtove pojedinih ruskih medija.
Na meti su se našli sajtovi agencije TASS, novina Komersant, Izvestije i nekoliko televizija.
Ali ove prolazne napade niskog nivoa je teško proveriti.
Još jedna značajna grupa koja očigledno hakuje ruske mete je ona koju je postavila sama ukrajinska vlada u potezu bez presedana.
Telegram kanal koji sebe naziva „IT armija Ukrajine“ okupio je 230.000 članova, a ukrajinske vlasti objavljuju detalje o tome koje ruske mete treba da hakuju.
Izvor: danas.rs