Rotkvica je jedna od retkih biljaka koja nakon samo tridesetak dana od sejanja daje jedar, ukusan, sočan i hrskav koren. Po biohemijskom sastavu slična je crnoj rotkvi, ali je ukusnija i lakše se vari. Energetska vrednost rotkvice je veoma skromna, svega 16 kalorija na 100 grama, od čega na vodu otpada 95 odsto, na ugljene hidrate 3,40 odsto, dok belančevina i masti gotovo i da nema. Rotkvica je dobar izvor vitamina Ce, a ostale vitamine i minerale ima samo u tragovima.
Zbog obilja vitamina Ce zadovoljava 31,25 odsto preporučenih dnevnih potreba. Ovaj vitamin ima značajnu ulogu u metabolizmu: pomaže u formiranju kolagena, održava desni zdravima, pomaže u apsorpciji gvožđa, poboljšava imunološki sistem, ubrzava zarastanje rana i učestvuje u sintezi neurotransmitera u mozgu. Jedna od najbitnijih uloga vitamina Ce jeste u neutralisanju slobodnih radikala, jer je snažan antioksidant.
Rotkvica ima karakterističnu crvenu boju zbog pigmenta antocijana, a smatra se da on ima povoljan uticaj na zdravlje. Ispitivanjima je potvrđeno da je intenzitet boje u direktnoj vezi sa antioksidativnim dejstvom. Antioksidansi koji se koriste u ljudskoj ishrani povezuju se sa ublažavanjem bolesti srca i krvnih sudova, kao i nekih oboljenja raka. Unošenjem rotkvica u organizam smanjuje se nivo holesterola i masnoća u krvi.
Ovo prolećno povrće crvenih plodova raste zajedno s lišćem i tako se i prodaje, u vezicama. Pretpostavlja se da potiče iz južne Azije i da joj je predak divlja vrsta koja raste na obalama Sredozemlja. Intenzivno se uzgajala u starom Egiptu i drevnoj Kini, a danas se uzgaja u celom svetu i dostupna je tokom čitave godine.