Mozak stari kao i ostatak tela

April 16, 2015, 3:54 pm

Prestižni američki Medicinski institut ispitivao je šta naučnici znaju o takozvanom “kognitivnom starenju”, odnosno promenama u mentalnom funkcionisanju kako starimo.

Ne radi se o bolesti poput Alchajmera, već o prirodnom procesu, koji nije uvek loš. Mudrost čak može da se poveća s godinama, a godine iskustva mogu da se pokažu kao bezvredne, naglasio je doktor Den Blejzer, profesor emeritus psihijatrije na Univerzitetu Djuk, koji se nalazi na čelu komiteta Instituta medicine.

“Mozak stari kod svih nas. Ali postoji širok dijapazon u načinima na koje mozak stari”, naveo je Blejzer.

Najveća briga starijih ljudi je da očuvaju mentalnu oštrinu, navodi doktor Blejzer i dodaje da danas objavljeni izveštaj upozorava da čak i mali zastoji mogu da utiču na svakodnevni život i učine starije ljude ranjivijim kada se radi na primer o finansijskim prevarama, problemima sa vožnjom ili drugim teškoćama u društvu kojim upravlja tehnologija.

Dok će se neki ljudi kako stare suočiti sa veoma malim, ako ne i nikakvim, kognitivnim promenama, kod drugih može doći do sporijeg procesa primanja informacija nego kad su bili mlađi, ili će naići na brojnije teškoće kada se pred njih postavi više zadataka.

Ono što se naziva radnom memorijom – kratkoročnim skladištem podataka u mozgu – često opada s godinama, ali dugoročna memorija najčešće ostaje netaknuta, čak i kada je potrebno više vremena da se setimo nečijeg imena, pokazuje istraživanje.

Ta vrsta promene ne mora da postane očigledna sve dok se, recimo, neko ne suoči sa složenom finansijskom odlukom ili ne bude primoran da brzo izvrši neku transakciju, navodi Blejzer i dodaje da stariji ljudi godišnje izgube oko tri milijarde dolara kao žrtve direktne ili indirektne finansijske prevare.

On upozorava da ne postoji jasna linija koja se može povući između normalnog starenja i kognitivnog opadanja.

Blejzer ističe da neko ko se suočava sa teškoćama u pamćenju mora da se obrati lekaru, jer kod obolelih od Alchajmerove bolesti nervne ćelije u mozgu odumiru, dok kod normalnog kognitivnog starenja, neuroni ne umiru, samo ne rade kako treba.

Blejzer savetuje da su najbolji načini da se i u starosti zadrži oštrina uma: fizička aktivnost, redovna kontrola visokog krvnog pritiska i dijabetesa i odricanje od pušenja.

“To su ključni rizici za bolest srca, a ono što je loše za vaše srce, loše je i za vaš mozak”, kaže Blejzer.

Neki lekovi koje uzimaju stariji ljudi, takođe, mogu da “zamagle” mozak. To su najčešće neki lekovi za smirenje ili spavanje, antihistaminici, lekovi za pritisak i antidepresivi.

Blejzer takođe savetuje starije da ostanu društveno i intelektualno aktivni, i da dovoljno spavaju.

On ih i upozorava da budu oprezni u korišćenju lekova za poboljšanje pamćenja i navodi da nema dokaza da vitamini i suplementi ishrani, poput ginko bilobe, pomažu. Takođe, navodi da se još veća da li kompjuterske igrice mogu da učine ikakvo dobro u održavanju mentalne vitalnosti.

Istovremeno, Medicinski institut poziva naučnike da se više posvete istraživanju normalnog kognitivnog starenja, jer je ono ostalo pomalo u zaostatku u odnosu na studije o bolestima kao što je Alchajmerova, ali i lekare da više informišu svoje pacijente o mogućim rizicima.

Na primer, upozorava Blejzer, neki stariji ljudi mogu dok su hospitalizovani da se suoče sa delirijumom, odnosno iznenadnom konfuzijom i nemirom, koji može da izazove postepeno kognitivno opadanje pošto se vrate kući, ali dodaje da postoje načini za prevenciju svega toga.

B92

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *