Merkelova je, prilikom otvaranja sastanka šefova država regiona u okviru procesa “Brdo-Brioni”, rekla da je dijalog Beograda i Prištine bio uspešan, a iz istorijske perspektive veoma važan. On je, kako je navela, omogućio dalji napredak na putu ka EU, prenosi Tanjug.
Postizanje napretka, prema njenim rečima, omogućila su hrabra rukovodstva, njihova dalekovidost i odluka da se iskoristi šansa, postave smernice za bolju mogućnost, a to je podstakao izgled na evropsku perspektivu.
“Interesantno iskustvo je da je uspeh u dijalogu promenio situaciju za učesnike dijaloga na bolje. On nije doneo samo jednoj strani prednosti, već svima. Kosovske institucije sada deluju na celoj teritoriji Kosova, a ljudi na severu su, preko izbora, dobili lokalne vlasti koje zastupaju njihove interese”, objasnila je Merkelova dodajući da će u privrednom smislu sever od toga profitirati, a da je Srbija time ostvarila veliki korak ka EU.
Napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, prema njenim rečima, mora biti nastavljen i ne sme se stati na pola puta.
Kada je reč o Bosni i Hercegovini, kazala je da želi novu dinamiku u približavanju EU, i kako bi se građanima pojasnila budućnost u prosperirajućoj Uniji.
Ona je izrazila nadu da će posle izbora uslediti nova inicijativa, da će uslediti dela, i biti preduzeti odlučujući koraci.
Kada je reč o Makedoniji, Merkelova je rekla da bi trebalo da bude moguće da se taj problem konačno reši, rekavši da se bavila već svim mogućim kombinacijama imena i da u jednom trenutku više neće biti moguće dalje smišljati imena.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je u Dubrovniku sa predsednikom Albanije Bujarom Nišanijem i čestitao mu na dobijanju statusa kandidata za članstvo u EU, prenosi Tanjug.
Nikolić je, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika Srbije , istakao da se Srbija zalaže za saradnju sa svim susednim zemljama i ujedno čestitao predsedniku Republike Albanije na dobijanju statusa kandidata EU i dodao da je članstvo u EU zajednički cilj dve zemlje koji će povećati saradnju.
Predsednik Albanije je izrazio duboko žaljenje zbog katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju i naglasio da će i Albanija u okviru svojih mogućnosti uzeti učešće na donatorskoj konferenciji.
Na početku sastanka, ona je izrazila saučešće žrtvama poplava u BiH i Srbiji, ujedno rekavši da je ova tragedija uputila signal nade, jer su ljudi različitog etničkog porekla sarađivali u pravazilaženju problema i pružanju pomoći, što je ohrabrujući znak.
Merkelova je rekla da region treba da razgovara o projektima i gleda napred, kao i da je dobro što je nekadašnja klima razaranja zamenila klimu zajedničke obnove, ali da ne treba zapostaviti da je preostalo još mnogo zadataka koje treba rešiti.
Potrebni su impulsi za privredu i, u tom smislu, centralno pitanje je infrastruktura. Evropska komisija sa zemljama članicama spremna je da pomogne, ali regionalna saradnja je korisna za sve, istakla je nemačka kancelarka.
Podvukla je da su jačanje vladavine prava, borba protiv kriminala i korupcije, nezavisnost pravosuđa i medija, kao i ekonomski uspeh važni kako bi građani imali poverenje u svoje države, i da je Evropska unija, ali i Nemačka, spremna da im u tome pomogne.
Za još jaču regionalnu i saradnju sa EU
Učesnici sastanka lidera “Brdo-Brioni” u zaključcima skupa istakli su da će podržati, ohrabriti i jačati već uznapredovalu regionalnu saradnju, saradnju regiona i EU, koja će pomoći konačnoj političkoj i ekonomskoj konsolidaciji regiona u okviru proširenja EU.
U zaključcima su podržali i regionalne projekte usmerene na otvaranje južnog gasnog koridora u cilju diversifikacije energetskog snabdevanja, uključujući gasovod “Južni tok”.
Zagreb i Ljubljana, kao članice EU, i dalje će biti potpuno predane radu na svim ovim pitanjima unutar EU i sa svojim susedima, dodaje se u zaključcima. Pohvaljen je značajan napredak u jačanju institucionalnih odnosa zapadnog Balkana i EU, koji se dogodio od poslednjeg sastanka, pre godinu dana.
Uz podsećanje da je Beograd zapoočeo pristupne pregovore, Tirana dobila status kandidata, a Priština završila pregovore o SSP, te Podgorica ubrzala napredak u pristupnim pregovorima, ocenjuje se da će to doprineti daljoj integraciji i temeljnoj stabilnosti ovog dela Evrope.
“Nedavne poplave pokazale su da postoji potreba za praktičnijim mehanizmima koordinacije, sprečavanja kriza i upravljanja krizom u slučajevima prirodnih katastrofa. U tom smislu podržavamo Donatorsku konferenciju za BiH i Srbiju”, poručuje se u zaključcima.
Ključne projekte, kao što je završetak Jadransko-jonskog autoputa i železničke pruge Minhen-Istanbul, oni smatraju evropskim projektima iz svih aspekata – planiranja, finansiranja i izgradnje.
Na kraju oni su pozvali Savet EU da organizuje sastanak na najvišem nivou Zapadni Balkan-EU, kako bi se ocenila postignuća, obaveze, prilike i planovi za punu integraciju ovog regiona u EU.
Na sastanku u Dubrovniku učestvovali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik Hrvatske Ivo Josipović, Slovenije Borut Pahor, Crne Gore Filip Vujanović, Albanije Bujar Nišani, Makedonije Đorđe Ivanov, šefica prištinske delegacije Atifete Jahjaga, kao i sva tri člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, Bakir Izetbegović, Željko Komšić i Nebojša Radmanović.
Ovogodišnji sastanak u Dubrovniku nastavak je strateškog dijaloga lidera jugoistočne Evrope, koji je u ovom formatu počeo pre godinu dana, kada je Hrvatska postala članica EU, a nastavljen je sastankom “Brdo procesa” s predsednikom Francuske Fransoa Olandom 25. jula pre godinu dana na Brdu kod Kranja, u Sloveniji.
Predsednici država regiona juče su učestvovali na plenarnom panelu poslovnog skupa Samit 100 biznis lidera jugoistočne Europe “Dogovor za novo doba” u Cavtatu.