Genetska struktura butne kosti koja je pronađena u Sibiru pokazuje da se prva epizoda mešanja dogodila pre 50.000 ili 60.000 godina, navodi se u studiji koja je objavljena u listu “Priroda”.
Profesor Svante Pabo sa Instituta “Maks Plank” u Lajpcigu i njegov tim analizirali su butnu kost muškarca koji je živeo u Sibiru pre oko 45.000 godina.
Glavno otkriće bilo je da je taj muškarac, koji je bio lovac i sakupljač, imao velike delove DNK tada već izumrle vrste neandertalca, koji je evoluirao izvan Afrike.
“Naša analiza je utvrdila da su se moderni ljudi već mešali sa neandertalcima i sada možemo sa većom sigurnošću i preciznije da odredimo kada se to mešanje dogodilo”, rekao je Pabo.
To je bio ključni trenutak na raskrsnici sveta, kada je savremeni čovek počeo da se širi Evropom i Azijom. U studiji je potvrđena i teorija da je naša vrsta krenula iz Afrike pre oko 60.000 godina, odakle se proširila na ceo svet.
Pabo i njegove kolege začetnici su metode izvlačenja DNK iz ljudskih ostataka i čitanja genetskog koda.
“Ono je što je zadivljujuće je da imamo genom osobe stare 45.000 godina koji je bio blizak precima današnjeg modernog čoveka izvan Afrike”, rekao je on.
Profesor Pabo i njegov tim objavili su rezultate ranijeg istraživanja iz 2010. godine, prema kojem svi neafrički ljudi danas imaju DNK neandertalca, ali taj genetski materijal vremenom je kroz generacije razbijen u mnogo manjih odeljaka.
Ekstrapolacijom dijela DNK unazad, Pabo i njegove kolege mogli su da izračunaju kada se dogodilo prvo mešanje sa neandertalcima.
Profesor Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu rekao je da ovo rano mešanje pokazuje kada su preci ljudi načinili prve korake izvan afričkog kontinenta, na kome se naša vrsta razvila pre više od 150.000 godina.
(Priroda)