Agata Kristi je rođena 1890. godine u Engleskoj, a njen životni put, utaban raznolikošću, učinio je najpoznatijim svetskim piscem misterioznih priča, zbog čega je često nazivana “kraljicom zločina”.
Bila je vešt pijanista, studirala je pevanje i klavir u Parizu, tokom Prvog svetskog rata je radila kao medicinska sestra, a konačnu sreću i uspeh je pronašla u književnosti, s obzirom na dug profesionalni vek, knjige prevedene na više od 50 svetskih jezika i prodate u više od dve milijarde primeraka.
Agata Kristi je pisala “ispred svog vremena”, jedinstveno i autentično. Godine 2013. pripala joj je titula najboljeg pisca detektivskih priča, dok je njen roman The Murder of Roger Ackroyd proglašen za najbolji kriminalistički roman svih vremena.
Ovako je slavna Britanka govorila o životu:
“Jedna od najsrećnijih stvari koja može da vam se dogodi u životu je, po mom mišljenju, srećno detinjstvo”.
“Volim da živim. Ponekad sam malo divlja, u očajanju, akutno jadna ili tužna, ali pored svega toga ja sasvim sigurno znam da je, samo biti živ – velika stvar”.
“Dobar savet je uvek preodređen da bude ignorisan, ali to ne znači da ga ne treba dati”.
“Sve što je ikada postojalo, lebdi u večnosti”.
“To je čudnovata misao, ali tek kada vidiš ljude kako su smešni, shvatiš koliko ih voliš”.
“Ne mislim da je potreba majka inventivnosti. Pronalazak, po mom mišljenju, proizlazi direktno iz nerada, verovatno i iz lenjosti – da čovek sebe spasi nevolje”.
“Malo ko od nas je onakav kakav i deluje da jeste”.
“Arheolog je najbolji muž kojeg žena može da ima. Što je ona starija, on je više zainteresovan za nju. Udala sam se za arheologa, jer što sam starija, to me više ceni”.
“Najbolje vreme za planiranje knjige je ono kada perete sudove”.
“Budi siguran da za sve što voliš, moraš platiti neku cenu”.
“Ja sada živim u pozajmljenom vremenu, čekajući u predvorju za poziv koji će neminovno doći. A onda – prelazim na sledeću stvar, šta god da je. Barem o tome, srećom, ne moram da brinem”.
“Smešno je postaviti detektivske priče u Njujork. On je samo po sebi detektivska priča”.
“Specijalizovala sam se u zločinima od mirnog, domaćinskog interesa”.
“Oduvek sam verovala u pisanje bez saradnika, jer tamo gde dvoje ljudi pišu istu knjigu, svako veruje da dobije celu brigu, a samo polovinu honorara”.
“Ne raspravljam se sa upornim ljudima. Ja delujem uprkos njima”, The Mistery of the Blue Train.