Ljekari kažu da treba poštovati Hipokratovu zakletvu, dok pobornici eutanazije ističu da se ona primenjuje kada je smrt neizbežna, i to posle dugog perioda patnje i bola.
Eutanazija je omogućena u više evropskih zemalja, a Belgija je postala prva zemlja na svetu koja je dozvolila eutanaziju.
U ovom trenutku u Srbiji, prema Zakonu o zaštiti zdravlja iz 2005. u određenim situacijama odobrava se takozvana pasivna eutanazija, u svim drugim situacijama, eutanazija je ubistvo i krivično delo, sa mogućom kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.
“Nisam mogao da poverujem da postoje zvanične ideje da razmišljamo o eutanaziji, kada imamo mnogo važnije probleme u okviru zdravstvenog sistema koje treba rešavati”, rekao je profesor dr Slobodan Savić sa Instituta za sudsku medicinu.
Prema definiciji, eutanazija je dobra, laka smrt, ubistvo iz milosrđa. To je milosrdno delo brze, lake i bezbolne smrti osobe koja je obolela od teške i neizlečive bolesti. Može biti voljna i nevoljna.
“Voljna uključuje svesnu odluku osobe koja želi da se nad njom izvrši eutanazija. To je osoba koja je obolela i pati”, objašnjava profesor dr Gorana Dedić sa Klinike za psihijatriju VMA.
Ističe da su u nevoljnoj eutanaziji uključene tzv. voljene osobe ili zakonski zastupnici.
Može biti i akativna, ukoliko uključuje i lekara u procesu izvršenja, ili pasivna, ukoliko se pacijent nalazi na respiratoru, ili u komi, pa se ne preduzima dalje lečenje
Lekari koji su se Hipokratovom zakletvom obavezali da se bore za ljudski život do poslednjeg trenutka, protive se legalizaciji ubistva iz milosrđa.
Predsednica Odbora Skupštine Srbije za zdravlje i porodicu dr Slavica Đukić Dejanović oštro se protivi eutanaziji iz dva razloga.
“Prvi razlog je što nikada ne znate ako neko boluje od neke bolestiu kom će trenutku biti otkriven lek koji će biti spasonosan za tu bolest. S druge strane lekar i medicinska struka po svojoj prirodi mora pomagati život, a ne smrt. Pomoć u dobrovoljnom samouništenju je za mene apsolutno neetična i nisam za eutanaziju”, rekla je Đukić Dejanović.
Doktor Savić podseća na Hipokratovu zakletvu i rečenicu “nikome neću, čak i ako me zamoli, pripisati smrtonosan otrov”.
Doktorka Gorana Dedić objašnjava da je razlog za uvođenje eutanazije upravo u patnji pacijenata. “Statistika upravo i govori da je dijagnoza koja je najčešće razlog da se pacijent odlučuje voljno, ili njegova porodica za nevoljnu eutanaziju zapravo od teške i neizlečive bolesti – na prvom mestu karcinom i sida”, kaže dr Dedić.
Eutanazija se najčešće izvršava u kući, a na drugom mestu u bolnici. Vrlo retko se izvršava u domovima starih, rekla je Gorana Dedić.
Nedavno istraživanje sprovedeno u 12 zapadnoevropskih država pokazalo je da većina stanovnika podržava eutanaziju, čak 87 odsto Nemaca je za to, dok je u Grčkoj podrška ubistvu iz milosrđa najniža – 52 odsto. Ovakvih istraživanja kod nas nije bilo.
(rts.rs)