U Laboratoriji za radiobiologiju i molekularnu genetiku Instituta „Vinča“ kažu da je reč o najimpresivnijoj tehnologiji u poslednjih 50 godina.
Zamislite budućnost u kojoj biste, umesto kod astrologa, po svoju sudbinu išli u laboratoriju. Šalu na stranu – tehnologija DNK mikročipa omogućila je molekularnim genetičarima da za neverovatno kratko vreme i sa gotovo stoprocentnom preciznošću, otkriju tajnu našeg zdravlja ili bolesti, skrivenu u genomu.
„Na jednom bit čipu se nalazi preko 40 hiljada različitih proba i to je dovoljno da se odradi skrining, tj. nivo ekspresije svih gena u genomu čoveka, što u prethodnoj generaciji ovih uređaja nije bilo moguće“, objasnio je Ivan Jovanović, istraživač-saradnik u Institutu „Vinča“.
„Prosto rečeno, to vam je kao da smo do juče vozili ‘juga’, a onda smo seli u ‘ferari’. Zamislite, svako od nas ima 30 hiljada gena – mi smo ranije analizirali jedan po jedan i to je trajalo danima, mesecima, godinama. A sad možemo za tri dana analizirati svih 30 hiljada i to je potpuno fascinantno!“, dodala je dr Maja Živković, naučni savetnik u Institutu „Vinča“.
Primarna struktura na nivou DNK određuje odgovor pojedinca na faktore životne sredine, način na koji dolazi do određenih bolesti, kao i eventualni uticaj na njihov razvoj.
Ogoljavanje ljudskog genoma lekarima omogućava ne samo bolju prevenciju i dijagnostiku, već i primenu lekova prilagođenih pojedincima.
„Dalja primena aparata nije samo u istraživanjima, već i u kliničkoj praksi. Najviše će od toga koristi imati masovne nezarazne bolesti – kardiovaskularne, kancer, neurološke i prenatalna dijagnostika“, rekla je dr Aleksandra Stanković, naučni savetnik u Institutu.
Tehnologija „Ajsken“ primenjuje se i u poljoprivredi, pri ukrštanju raličitih sorti.
„I genom paradajza i genom krompira su kompletno sekvencirani, uskoro će i genom kukuruza, već sad postoje čipovi koji skeniraju genome kukuruza. To sve ima efikasnu primenu u poljoprivredi, prehrambenoj industriji, a čak neki od čipova se prave tako da mogu da detektuju genetski modifikovanu hranu.“
Za analizu podataka dobijenih pomoću ove tehnologije, neophodne su složene statističke metode i korišćenje različitih biomatematičkih algoritama. Ali kao što ni „ferari“ ne može svako da vozi, i ovde je od presudne važnosti – znanje genetičara.
(RTS)