Mogu li paukovi zaista da nam uđu u usta dok spavamo i, ako ne mogu, kako to da su to mnogi prihvatili kao činjenicu.
U pokušaju da ovo sazna, BBC Earth je pomenuto pitanje postavio na svojoj stranici na Fejsbuku.
“Ako ih gutamo, onda to ne želim da znam”, kaže Mardži Vilijamson, sa kojom se slaže veliki broj korisnika. “Molim vas, recite mi da je ovo mit, ili ću staviti zavoj preko usta”, napisala je Kler Džejs.
Poznato je da ovi insekti vole da se ugnjezde u ušnom kanalu, kao u slučaju Kineskinje koja je zbog svraba u uhu otišla na pregled u Centralnoj bolnici za otolaringologiju i hirurgiju glave i vrata u Čangšau. Poznata je i priča pevačice Kejti Melua iz 2014. godine o pauku skakaču koji je preko slušalica dospeo u njen ušni kanal.
U medicinskoj literaturi zabeleženi su slučajevi paukova koji su ujeli ljude dok su spavali. Studija o ujedima belorepog pauka u Australiji pokazuje da je svaka treća osoba ujedena dok je spavala.
Vrsta pauka Loxosceles najaktivnija je noću i može da uzrokuje povrede zbog kojih žrtva završi u bolnici. Analiza tih povreda navodi na zaključak da su mu omiljena mesta udovi, šake i stopala, mada je bilo i ujeda u lice, kao u slučaju osmogodišnje devojčice koju je pauk ujeo u očni kapak dok je spavala.
I neki od korisnika Fejsbuka imali su noćni susret sa paukom.
“Jednom me je pauk ujeo u lice dok sam spavala”, napisala je Vendi Maršal. “U to vreme smo živeli u Južnoj Africi. Lekar je rekao da je verovatno šetao po mom licu i da sam ga uznemirila! Hvala bogu što je bio suviše veliki da bih ga progutala.”
Su Mejzer ima prijateljicu koja se probudila s “bezbroj ujeda veličine čiode po licu pošto se tokom noći iznad njene glave otvorila čahura s paukovim jajašcima.”
Priče poput ovih su prilično uverljiv dokaz da pauci vole da došetaju na lice osobe koja spava, a ponekad i da joj uđu u usta. Mudasirul Veris tvrdi da je jednog jutra prao zube kada je postao svestan “trulog mirisa” u ustima i pljunuo nešto “što je ličilo na noge običnog kućnog pauka”.
Na sličan način, Pol Dikson dobro pamti nešto što mu se desilo dok je živeo u preuređenom potkrovlju. “Kada sam se probudio, osetio sam nešto u ustima između donje vilice i nepca i prstom sam izvukao malog pauka”, kaže on. “Događa se.”
Ako vas sve ovo plaši, verovatno je vreme da citiramo Dejva Klarka, odgovornog za beskičmenjake u Londonskom zoo-vrtu.
“Većina predatora neće napasti ništa veće od njih samih, zato što bi najverovatnije izvukli deblji kraj”, objašnjava Klark. Paukovi su izuzetno osetljivi i na vibraciju i na toplotu, i zbog toga je mala verovatnoća da mogu nesvesno da nalete na čoveka. “Mi njih naprosto uopšte ne zanimamo”, kaže on.
Njegovo mišljenje deli i osmogodišnja ćerka Karen Kolins. “Paukovi nisu toliko glupi da dozvole da ih pojedemo. Osim toga, hrkanje bi ih ionako uplašilo!”
Ma koliko utešno ovo zvučalo, logično je pretpostaviti da će se neki pauk, s vremena na vreme, zadesiti u ljudskim ustima, naročito ako računamo grinje. Ali, koliko često se to dešava?
Korisnik Krejg Biti je čuo da čovek u proseku slučajno proguta sedam paukova godišnje. En Ejlmer smatra da je to broj paukova koje progutamo tokom celog života. Sara Vinardi, Džanel Louder, Bobi O’Dvajer, Suzi Kju i Adalija Kroblen, međutim, kažu da čovek tokom života proguta osam paukova. Džon Parker ne prihvata nijednu od ovih teorija: “Odakle mi to možemo da znamo?”
(bbc.com)