Pitanje bolesti u čovekovoj svesti oduvek je povezivano sa idejom krhkosti našeg postojanja u materijalnom svetu. Kad god se pojavi tegoba, mi reagujemo kako bismo od sebe što pre sklonili taj neprijatan podsetnik naše konačnosti. U ljudskom umu bolest nije samo prepreka koja nas onemogućava da radimo, stvaramo i spavamo već za sobom povlači i čitav niz pitanja na koja se često ne usuđujemo da damo odgovor.
Kroz istoriju su mnogi mislioci, naučnici, filozofi i psiholozi ukazivali na međusobnu uslovljenost uma i tela. Poslednjih nekoliko decenija ta uslovljenost postaje i više nego jasna, posebno kroz psihoneuroimunologiju koja nam otkriva mehanizme tih veza i utire put malo drugačijoj medicini. Međutim, valja imati na umu da je čovek mnogo više od skupa ispravno kombinovanih aminokiselina. Jer ako verujemo u to, onda će nam biti lako da prevaziđemo brojna ograničenja koja nas koče na putu ka celovitosti to jest zdravlju.
Pogrešno je, bolje rečeno neproduktivno je dodeljivati organima simboličke korelantne tačke u psihi, jer kao što telo nije samo skup nezavisnih delova tako i naša svest nije samo skup urođenih i formiranih motiva, osećanja i impulsa. Pred svakim čovekom stoji zadatak da shvati i prihvati sebe, prihvatajući time i vidljiv i nevidljiv svet oko sebe. Ovaj težak zadatak mnogi od nas olako smetnu s uma i zadenu pojas ezoterije i duboke filozofije kojeg zatim celog života pokušavaju da se oslobode. Kroz taj beg od shvatanja svoje suštine misle da se prihvataju plemenitijeg cilja: reflektovanja poželjne slike na svet oko sebe, koja im se vraća te život čini smislenim i pre svega praktičnim. Ali ako uzmemo u obzir da je duhovni razvoj centralna tema oko koje se vrte naši životi hteli mi to ili ne, pitanje je vremena kada će nas sopstvena podsvest opomenuti: “Kuda ideš?”, “Gde žuriš?”, “Šta kriješ?”, “Zašto ne voliš?”
Pre trideset godina u Nemačkoj je objavljena knjiga “Bolest kao put” koja spada u jedno od najznačajnijih dela psihosomatske medicine. Autori su psiholog Tornald Detlefsen i lekar i psihoterpeut Ridiger Dalke. Ideje koje je ovaj dvojac izneo u knjizi upravo su one koje čoveku koji se pita i traži mogu pomoći u životnom lavirintu. Na neki način obrazloženja i analogije mogu poslužiti kao Arijadnina nit dok istražujemo svoje duboko zakopane i skrivene teme koje je neohodno da integrišemo kako bismo postigli celovitost.
Pre svega sama definicija bolesti značajno dobija na jasnoći. Bolest prestaje da bude naš neprijatelj i postaje vodič i prijatelj jer, kako autori knjige zaključuju, bolest i zdravlje su jedinstveni pojmovi koji se odnose na jedan vid čovekovog stanja. Kroz bolest telo samo ispoljava informaciju svesti. Ključno je da se u svesti formira informacija koja se u telu ispoljava i prenosi u domen vidljivog. Takođe, kako bi dalje pojasnili šta je zapravo bolest, govore o poremećaju harmonije koja se odigrava u svesti a ispoljava u telu, i tada kažemo da je to bolest. Stanje harmonije nazivamo zdravlje mada se retko dešava da ljudi nemaju ama baš nikakve simptome. Simptomi predstavljaju telesni nivo svesti, odnosno materijalizuju ono što se u svesti odigrava, ono što nam je neuhvatljivo ili ga mi činimo neuhvatljivim.
(Love sensa)