Ajnštajnove revolucionarne naučne ideje učinile su da njegovo ime postane sinonim za genija, ali je ovaj veliki čovek bio poznat i po svojim pacifističkim stavovima i podrškom koju je pružao brojnim raznimh pokretima za građanska prava. Ipak, to je samo delić priče o briljantnom umu Alberta Ajnštajna.
Ajnštajn nije bio loš u matematici
Decu koja se loše snalaze u računanju odrasli često teše tvrdnjom da je čak i Ajnštajn imao loše ocene iz matematike u mladosti, ali istorijski podaci pokazuju da je on zapravo bio izuzetan učenik. Imao je najviše ocdene tokom školovanja u Minhenu i izazov je za njega bila samo disciplina koju su zahtevali njegovi profesori.
Budući nobelovac je napustio školu s 15 godina i napustio Nemačku kako ne bi morao da služi vojsku, ali pre toga je bio među najboljima u odeljenju i čak i tada pokazivao kompleksno znanje u oblastima matematike i fizike. Kada je objavljen članak o tome da je Ajnštajn navodno pao matematiku, ovaj naučnik je to demantovao izjaviviši da je i pre nego što je napunio 15 godina ovladao diferencijalnim i integralnim računom.
Niko ne zna šta se dogodilo sa Ajnštanovom ćerkom
Ajnštajn se odrekao nemačkog državljanstva i učio je u švajcarskoj politehničkoj školi u Cirihu, a ubrzo je upoznao Milevu Marić s kojom je započeo ljubavnu vezu. Par se kasnije venčao i, nakon što je Albert diplomirao, dobio je dvojicu sinova, ali godinu dana pre nego što su stupili u brak, Mileva je rodila devojčicu kojoj su dali ime Lizerl.
Ajnštajn nikada nije govorio o ovom detetu svojoj porodici i njegovi biografi dugo nisu bili sigurni je li Lizerl zaista postojala, sve dok osamdesetih godina prošlog veka istoričari nisu pronašli dokumenta o rođenju Ajnštajnove i Milevine ćerke. Sudbina ove devojčice je i danas prava misterija. Pojedini istraživači smatraju da je Lizerl umrla od groznice 1903. godine dok drugi veruju da je usvojena i da je kasnije živela u Srbiji.
Ajnštajnu je bilo potrebno devet godina da zauzme mesto koje zaslužuje akademskom svetu
Ovaj naučnik je pokazao sjajne rezultate tokom godina provedenih u Cirihu, ali njegova buntovna ličnost i izostanci sa časova doprineli su da Ajnštajn ne dobije najbolje preporuke od profesora nakon što je diplomirao.
Zbog toga je ovaj mladi fizičar proveo dve godine tražeći posao, dok se nije zaposlio na određeno vreme u Bernu. Iako posao u kancelariji nije bio poseban izazov za ovakav um, ispostavilo se da je Ajnštajnu savršeno odgovarao jer bi ga završio za svega nekoliko sati, a zatim ostatak dana provodio istražujući. Iako su već njegova prva otkrića bila revolucionarna i omogućila budućem nobelovcu ulazak u svet fizike, on nije dobio pravi profesorski posao do 1909. godine – skoro deceniju otkako je diplomirao.
Dao je novac od Nobelove nagrade Milevi Marić
Nakon propasti braka s Milevom Marić, Ajnštajn je napustio porodicu, preselio se u Berlin i započeo vezu sa svojom rođakom Elzom. On i Marićeva su se zvanično razveli nekoliko godina kasnije. Kao deo ugovora o razvodu, Ajnštajn je obećao Milevi godišnju alimentaciju uz novac koji bi dobio od Nobelove nagrade, jer tada već bio siguran da će je dobiti. Mileva Marić je pristala na to, a Ajnštajn je kasnije dao novac po prijemu nagrade za svoj rad na fotoelektričnom efektu. Do tada, on je već oženio Elzu, s kojom je ostao do smrti.
Pomračenje Sunca je pomoglo Ajnštajnu da stekne svetsku slavu
Ajnštajn je 1915. godine objavio svoju teoriju relativiteta, u kojoj je istaknuto da gravitaciona sila može izazvati poremećaje u prostoru i vremenu. Ova teorije je ostala kontroverzna sve do maja 1919. godine, kada mu je pomračenje sunca pružilo odgovarajuće uslove za testiranje svoje tvrdnje. Kako bi dokazao Ajnštajnovu teoriju, engleski astronom Artur Erington je putovao do Zapadne Afrike i fotografisao pomračenje. Analizirajući snimke, potvrdio je da sunčeva gravitacija utiče na svetlost i to tačno onako kako nalaže Ajnštajnova teorija. Ova vest je proslavila Ajnštajna.
Novinari su ga nazivali novim Isakom Njutnom, a on je počeo da drži predavanja širom sveta. Kako je zabeležio njegov bigraf Valter Isakson, tokom šest godina nakon pomračenja, više od 600 knjiga i članaka je objavljeno na tu temu.
FBI je godinama špijunirao ovog naučnika
Ubrzo nakon što je Hitler došao na vlast, Ajnštajn je napustio Berlin i preselio se u Sjedinjene Američke Države. Podržavao je pacifizam, ljudska prava, liberalizam, što je navelo FBI da ga špijunira čak 22 godine. Agenti su zabeležili njegove pozive, otvarali njegovu poštu kako bi otkrili da li je svojetski špijun. Nakon smrti ovog slavnog fizičara, njegov dosije je imao neverovatnih 1800 stranica.
Ajnštajn je podstakao konstruisanje atomske bombe, a kasnije je postao zagovornik nuklearnog razoružanja.
Kasnih 30-ih godina, Ajnštrajn je saznao da nova istraživanja nemačkih naučnika vode ka pravljenju atomske bombe. Predstave Sudnjeg dana s nacistima koji imaju ovo oružje u svojim rukama ga je ubedilo da ostane uz svoje pacifističke principe i udruži se s mađarskim fizičarom Leom Szlardom, koji mu je pomogao da napiše pismo Ruzveltu i sprovede atomska istraživanja.
Iako Ajnštajn nikada nije učestvovao u projektu Menheten, on je kasnije izrazio žaljenje zbog učestvovanja u ovome.
“Da sam znao da Nemcima neće poći za rukom da naprave atomsku bombu, ne bih mrdnuo prstom”, izjavio je Ajnštajn.
Zamoljen je da bude predsednik Izraela
Iako nije bio religiozan u tradicionalnom smislu, Ajnštajn je osećao povezanost sa svojim jevrejskom poreklom i često je govorio protiv antisemitizma. Kada je predsednik države Haim Vajcman umro 1952. godine, vlada mu je ponudila da ga imenuje za drugog predsednika Izraela.
Ajnštajnov mozak je ukraden
Ajnštajn je umro 1955. godine od aneurizme. Zahtevao je da se njegovo telo kremira, ali se tada dogodio bizaran incident. Patolog s Prinstona Tomas Harvi je, suprotno Ajnštajnovim željama, izvadio njegov mozak.
(National Geographic)