Ovo pokazuje serija nedavno deklasifikovanih dokumenata iz Klintonove Predsjedničke bibilioteke u Litl Roku u kojima su navedeni transkripti Klintonovih razgovora sa Žakom Širakom, predsjednikom Francuske, Džonom Mejdžorem, premijerom Britanije, i Helmutom Kolom, kancelarom Njemačke.
Dok su SAD zagovarale masovnu akciju pod vođstvom NATO trupa, Širak je predlagao da UN uz vazdušnu podršku ponovo zauzme Srebrenicu, što su Amerikanci odbacili kao nerealistično.
Kao posebnu opciju, Širak je bio za slanje dodatnih hiljadu vojnika elitnih jedinica francuske vojske u zaštićenu zonu Goražde, takođe pod okriljem UN-a.
Klinton je u jednom trenutku upitao Širaka hoće li njegovi vojnici pucati na Srbe ako ih napadnu, na šta je Širak odgovorio naravno da hoće.
Između redova, čini se da Klinton nije vjerovao da bi Francuzi sami mogli pružiti otpor Srbima, napominjući Širaku da je “Mladić veoma pametan momak”.
Širak rekao da će povući francuske trupe, ako SAD pokrene vazdušne napade Širak je, pak, zaprijetio da će potpuno povući francuske trupe ako SAD pokrenu vazdušne udare.
Mejdžor je bio zabrinut da bi vazdušni udari ugrozili britanske vojnike na terenu i zalagao se da Srbima bude poslana “privatna poruka” da se NATO ne šali i da će Srbi biti ozbiljno napadnuti ako krenu na Goražde, iako se potajno nadao da do napada nikad neće doći. “Drag mi je Širak jer je čvrst i odlučan i želi da uradi pravu stvar. Ali on je tipičan Francuz, polaže na velike geste.
Očigledno se nada da bi njegovi prijedlozi imali psihološko dejstvo”, rekao je Klinton Mejdžoru. Francuzi su isticali da bi masovni udari protiv Srba doveli do povlačenja UN-a, totalnog rata i sukoba sa Srbijom, dok su Amerikanci vjerovali da bi Rusi mogli odigrati ulogu da se spriječi širi konflikt.
Na Širakovu opasku da (ruski predsjednik Boris) Jeljcin ne može uraditi ništa zbog situacije u Rusiji, Klinton je rekao da ima šanse da Jeljcin postigne uspjeh. “Ne treba Jeljcin ništa da čini što bi njega ugrozilo. Zadnji put je Jeljcin otišao kod Miloševića i rekao mu da mora da prekine napade, da ne može to da radi ni sebi ni njemu.
To je bilo jako korisno jer Milošević nije želio da iskoristimo silu da zaštitimo bezbjednosne zone. Trebalo bi da razmotrimo mogućnost da li Milošević ima uticaj da uradi bilo šta”, rekao je Klinton.
Amerikanci su, nakon što su odbijeni u vezi s vazdušnim udarima, uslovili vazdušnu podršku trupama UN-a na terenu ukidanjem tzv. dvostrukog ključa – odnosno do tada važećeg dogovora da NATO smije lansirati napade protiv Srba samo ako postoji saglasnost UN-a.
Klinton je uvjeravao i Širaka i Mejdžora da “dvostruki ključ” mora biti modifikovan i požalio se da će Kongres jednostrano ukinuti embargo Bošnjacima jer je Kongres “izgubio povjerenje u UN”.
Mejdžoru je rekao da ima velikih problema ne samo s Kongresom, nego i sa američkom štampom, pa čak i novinama u njegovom rodnom Litl Roku jer ga pitaju zašto je ostavio muslimane na cjedilu. “Njima to izgleda tako da UN ne može odbraniti muslimane, a ja im ne dozvoljavam da se sami odbrane.
Moramo učiniti više da bih moje ubijedio u to što radimo. Moramo ponovo uspostaviti dinamiku koju smo imali u proljeće prošle godine kada smo uspostavili sigurnosne zone, uklonili tešku artiljeriju i omogućili diplomatski napredak u mirovnim pregovorima”, rekao je Klinton.
Cijela priča je, kako je istaknuto u Klintonovim dokumentima, završena u korist njegove administracije – NATO je dobio ovlaštenje da samostalno može pokretati udare, a sa Srbima su “privatno” kontaktirala tri generala – jedan general francuske, jedan general britanske i jedan general američke vojske. Oni su ih upozorili da će biti ozbiljnih udara ako Srbi krenu na Goražde.