Kada se neko u redu za blagajnu progura ispred vas, izražavate li otvoreno svoje neslaganje s takvom drskošću ili gunđate u sebi? Ako na radnome mestu odrađujete posao za kolegu koji “surfuje” internetom, prigovorite li mu otvoreno ili ljutnja u vama ključa mesecima (možda i godinama)? Kada vas prijateljica satima zamara svojim pričama i oduzima vam dragoceno vreme, date li joj to do znanja ili ćutite i trpite?
Ovo su neki od kompromisa koje mnogi ljudi čine svakodnevno, pa čak i onda kada je nepravda kojoj su izloženi krajnje očigledna – nedostaje im snage, hrabrosti ili energije da se tome suprotstave, već nastavljaju da podržavaju obrazac ćutanja, a nezadovoljstvo potiskuju u sebi.
Živimo u društvu u kom su lepo i uljudno ponašanje visoko na ceni, pa smo tako i odgajani. Kao deca, shvatili smo da se takvo ponašanje isplati, da nas štiti od osećanja odbačenosti i da njime možemo kupiti roditeljsku ljubav. Kasnije smo otkrili da nam pomaže da budemo prihvaćeni i u društvu – a niko ne želi da bude odbačen ili marginalizovan, jer društvena smo bića i ne možemo da opstanemo sami…
Ljubav, prihvatanje i podrška okruženja su nam bitni za psihičku i za fizičku stabilnost, bez njih osećamo osamljenost, postajemo teskobni ili čak depresivni, a može nam oslabiti i imunitet pa padamo u rizik od različitih fizičkih oboljenja. Gledajući iz te perspektive, popuštanje, ćutanje i potiskivanje nezadovoljstva donosi nam niz dobrobiti, no u realnosti one su ipak samo iluzija, jer gubimo mnogo više nego što dobijamo.
Premda na takvo ponašanje nisu imuni ni muškarci, ipak su mu mnogo sklonije žene, kojima je i s genetskog aspekta “pristojnost” prirodnija. U telu žene ima mnogo manje testosterona, hormona “agresije”, nego u telu muškarca, a i jin energija (koju karakteriše mekoća, pasivnost i popuštanje) tradicionalno se pripisuje ženskom principu i ženskom kvalitetu. No ćutanje i popuštanje su u velikoj meri uslovljeni odgojem i društvenim normama i stereotipima, jer ženama uopšte se kroz život nameće daleko više “moranja” nego muškarcima, manje im je dozvoljeno u startu pa je jasno zašto mnogo češće od muškaraca protiv svoje volje sprovode tuđu.
Lepo, ljubazno i pristojno ponašanje zaista jesu kvaliteti kojih niko ne bi trebalo da se odrekne ili da ih se stidi. Svako od nas mnogo lakše i s manje otpora prihvata ljude koji su susretljivi, empatični i spremni da pomognu. No, problem se javlja ako takvim ponašanjem prelazimo sopstvene granice, ako činimo suprotno svojoj volji i ako time poništavamo sami sebe, a to činimo svaki put kada uprkos nezadovoljstvu koje osećamo ne reagujemo na ono što nam smeta, već taj osećaj potiskujemo.
Ako se stalno tako ponašamo, ako stalno pravimo kompromise i kroz njih se na bilo koji način nesebično dajemo (kako bismo bili prihvaćeni i izbegli odbacivanje), kada dolazimo na red mi, naše potrebe i ono što nas zadovoljava? Kad biste zbrojili sve situacije za života u kojima ste radili onako kako se od vas tražilo ili vam je bilo nametnuto, koji bi bio konačan rezultat?
(Lovesensa.rs)