Da li pametniji popušta ili trpi: koliki je vaš prag tolerancije?

August 4, 2015, 10:05 am

Kada se neko u redu za blagajnu progura ispred vas, izražavate li otvoreno svoje neslaganje s takvom drskošću ili gunđate u sebi? Ako na radnome mestu odrađujete posao za kolegu koji “surfuje” internetom, prigovorite li mu otvoreno ili ljutnja u vama ključa mesecima (možda i godinama)? Kada vas prijateljica satima zamara svojim pričama i oduzima vam dragoceno vreme, date li joj to do znanja ili ćutite i trpite?

Ovo su neki od kompromisa koje mnogi ljudi čine svakodnevno, pa čak i onda kada je nepravda kojoj su izloženi krajnje očigledna – nedostaje im snage, hrabrosti ili energije da se tome suprotstave, već nastavljaju da podržavaju obrazac ćutanja, a nezadovoljstvo potiskuju u sebi.

Živimo u društvu u kom su lepo i uljudno ponašanje visoko na ceni, pa smo tako i odgajani. Kao deca, shvatili smo da se takvo ponašanje isplati, da nas štiti od osećanja odbačenosti i da njime možemo kupiti roditeljsku ljubav. Kasnije smo otkrili da nam pomaže da budemo prihvaćeni i u društvu – a niko ne želi da bude odbačen ili marginalizovan, jer društvena smo bića i ne možemo da opstanemo sami…

Ljubav, prihvatanje i podrška okruženja su nam bitni za psihičku i za fizičku stabilnost, bez njih osećamo osamljenost, postajemo teskobni ili čak depresivni, a može nam oslabiti i imunitet pa padamo u rizik od različitih fizičkih oboljenja. Gledajući iz te perspektive, popuštanje, ćutanje i potiskivanje nezadovoljstva donosi nam niz dobrobiti, no u realnosti one su ipak samo iluzija, jer gubimo mnogo više nego što dobijamo.

Premda na takvo ponašanje nisu imuni ni muškarci, ipak su mu mnogo sklonije žene, kojima je i s genetskog aspekta “pristojnost” prirodnija. U telu žene ima mnogo manje testosterona, hormona “agresije”, nego u telu muškarca, a i jin energija (koju karakteriše mekoća, pasivnost i popuštanje) tradicionalno se pripisuje ženskom principu i ženskom kvalitetu. No ćutanje i popuštanje su u velikoj meri uslovljeni odgojem i društvenim normama i stereotipima, jer ženama uopšte se kroz život nameće daleko više “moranja” nego muškarcima, manje im je dozvoljeno u startu pa je jasno zašto mnogo češće od muškaraca protiv svoje volje sprovode tuđu.

Lepo, ljubazno i pristojno ponašanje zaista jesu kvaliteti kojih niko ne bi trebalo da se odrekne ili da ih se stidi. Svako od nas mnogo lakše i s manje otpora prihvata ljude koji su susretljivi, empatični i spremni da pomognu. No, problem se javlja ako takvim ponašanjem prelazimo sopstvene granice, ako činimo suprotno svojoj volji i ako time poništavamo sami sebe, a to činimo svaki put kada uprkos nezadovoljstvu koje osećamo ne reagujemo na ono što nam smeta, već taj osećaj potiskujemo.

Ako se stalno tako ponašamo, ako stalno pravimo kompromise i kroz njih se na bilo koji način nesebično dajemo (kako bismo bili prihvaćeni i izbegli odbacivanje), kada dolazimo na red mi, naše potrebe i ono što nas zadovoljava? Kad biste zbrojili sve situacije za života u kojima ste radili onako kako se od vas tražilo ili vam je bilo nametnuto, koji bi bio konačan rezultat?

 

(Lovesensa.rs)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *