Crvena zvezda – Irtiš 2:0. Sada počinje ono pravo…
Crvena zvezda je uz dva remija i dve pobede protiv tek prosečnih ekipa iz fudbalski daleko ispodprosečnih zemalja kakve su Malta i Kazahstan izborila da se nađe na pretposlednjem stepeniku pred grupnom fazom Lige Evropa, gde nije bila čitavu deceniju.
Ali, jasno, naredni protivnik, u vidu praške Sparte koju vodi mladi trenerski erudita Andrea Stramaćoni, biće prvo pravo evropsko iskušenje srpskog viceprvaka ove sezone. Nadamo se da će crveno-beli biti dorasli izazovu…
Vladan Milojević je, još iz vremena dok je bio trener omladinaca Crvene zvezde, a potom i Čukaričkog čijeg uspona iz druge lige do samog vrha srpskog fudbala je u neku ruku i otelotvorenje, poznat je kao stručnjak koji ne odstupa previše od postulata u igri koje nametne svojim igračima od samog početka rada sa njima.
Otud i ne čudi, naizgled, konzervativniji sastav srpskog vicešampiona, postavljenog u uobičajenoj i konvencionalnoj 4-2-3-1 formaciji. Veća disciplina u igri iza lopte, raznovrsniji mehanizmi kretanja u napadačkoj trećini terena, smatrao je, biće dovoljni da se savlada ipak ni solidna ekipa Irtiša.
Kazahstanci, koji su sa loptom stajali u 3-4-2-1 obliku, opredelili su se da se brane u srednjem i, češće, niskom 5-4-1 bloku. Petoplasirani tim u Premijer ligi svoje zemlje nije loš u fazi defanzivne organizacije, ume da čuva kompaktnost pomerajući se za loptom, ali, na sreću, Crvena zvezda je uspela da prebrodi taj problem veoma brzo.
Nakon faula nad Gelorom Kangom, Mičel Donald je kvalitetno izveo slobodni udarac i doveo crveno-bele u prednost već na samom početku meča. Sve je, time, postalo mnogo lakše.
Poziciono orijentisana odbrana, kakvu su naumili da igraju gosti, funkcioniše samo ako se fudbaleri skladno pomeraju, ravnajući se prema saigračima, čuvajući ključne delove terena od lakog proboja (po pravilu to su tri centralna vertikalna kanala).
Međutim, njihove linije su se, kao po nekoj jako lošoj komandi, potpuno i po njih veoma štetno razvukle, što je Crvena zvezda u nekoliko navrata brzim napadom ili kontranapadom mogla lako da iskoristi.
Irtiš se pokazao kao tim koji posebno slabo čuva drugu loptu, zbog čega ne samo da je imao problem da održi posed (pošto nije pokušavao da igra iz poslednje, odnosno prve napadačke linije), već je bio veoma ranjiv i na defanzivnom prekidu. Tako je, posle jednog kornera, Slavoljub Srnić, pozicioniran na ivici kaznenog prostora, stigao do prililike da postigne drugi pogodak, ali je ulazak lopte u mrežu sprečio nešto lošiji položaj stajne noge nekadašnjeg fudbalera Čukaričkog.
Gosti su igrali bez pokušaja da izvrše čak i srednji presing, te su fudbaleri Crvene zvezde koji igraju direktno ispred poslednje linije, Donald i Jovičić, imali ogromne količine prostora i vremena da odmere pas, promene ugao napada ili sa loptom u nogama osvoje na desetine metara igrališta. To su radili sa promenljivim uspehom, zbog čega verovatno domaći tim i nije stvorio više prilika protiv očigledno inferiornog protivnika.
U drugom delu meča gosti su izašli više (ne i visoko), pokušavajući da pomere loptu što dalje od svog gola, bez obzira na vlasnika poseda. Međutim, time su dodatno kompromitovali svoju vertikalnu kompaktnost, a prostor koji se otvorio između tri centralna beka i po dva vezna fudbalera i krilna beka bio je na momente komično veliki. Kanga i Boaći to nisu koristli koliko su mogli, ali to se delom može pripisati i svesnoj želji za strpljivijim kontinuiranim napadima crveno-belih, koji su dozvolili Crvenoj zvezdi da kontroliše ritam meča koji su, praktično, već dobili u desetom minutu.
Naravno, prilika je bilo, ponovo kao nusprodukt potpune nesposobnosti Irtiša da iskontroliše bilo koju drugu loptu, što je princip, valja napomenuti, koji se u razvijenim fudbalskim kulturama uči do prvog ulaska u takmičarski fudbal, dakle do desete ili 11 godine. Kanga je u ovim situacijama, što je i logično s obzirom na bazičnu poziciju koju okupira, bio posebno opasan i malo je falilo da postigne pogodak.
Kako je vreme odmicalo, utakmica se sve više razvodnjavala, kombinacijom limitiranosti protivnika i zadovoljstva rezultatom Crvene zvezde.
Međutim, u ovim okolnostima i sasvim u nesaglasju sa tokom meča, ekipa Vladana Milojevića postigla je drugi gol. Branko Jovičić je iskoristio dinamičku superiornost na levom boku i stvorio je sebi priliku za „katbek” ubacivanje lopte pred gol protivnika. Ovaj prostor je bio dobro popunjen fudbalerima domaćeg tima, a onaj koji je loptu ubacio u gol bio je Slavoljub Srnić.
Kao što smo rekli, naredni protivnik Crvene zvezde biće ekipa Sparte iz Praga, koja kao tim iz kvalitetnije lige i tim sa daleko većim koeficijentom od srpskog sastava takmičenje počinje u trećem kolu.
Prvi duel ovog potencijalno veoma uzbudljivog dvomeča biće igran u Beogradu naredne sedmice.
(RTS)