Kalcijum je najvažniji i najzastupljeniji mineral u ljudskom organizmu koji ima izuzetnu ulogu u očuvanju zdravlja i vitalnosti. Najčešće ga nalazimo u kostima i zubima.
Većina kalcijuma u ishrani dobija se iz mlečnih proizvoda. Ostali dobri izvori ovog minerala su sardine, losos, alge, zeleno povrće, sušeno voće, orašasti plodovi i tofu.
Za njegovu apsorpciju i iskorišćavanje u našem telu, potrebni su još neki nutrijenti, poput minerala magnezijuma i fosfora i vitamina D i K.
Osobama koje boluju od osteoporoze preporučuje se dodatni unos kalcijuma iz suplemenata, u nešto višim dozama – do 1200 miligrama, najčešće uz dodatak vitamina D. Adekvatan unos kalcijuma je najvažniji u djetinjstvu i periodu adolescencije, a istraživanja pokazuju da je taj unos često nedovoljan.
Iako povećani unos kalcijuma putem suplemenata kod žena u postmenopauzi ima vrlo mali uticaj na usporavanje smanjenja gustine koštane mase i smanjenje rizika od preloma kostiju, treba biti istrajan kad je riječ o adekvatnom unosu jer i mala korist može da bude važna. Stručnjaci su saglasni oko toga da je većinu kalcijuma treba unijeti u organizam putem hrane jer je on u hrani dostupan u kombinaciji s drugim materijama koje doprinose njegovom iskorišćavanju u tijelu.
Smanjene količine kalcijuma u krvi nazivaju se hipokalcemijom, a nedovoljan unos hranom, loša apsorpcija kalcijuma, pojačano izlučivanje kalcijuma ili kombinacija svega navedenog može da prouzrokuje nedostatak ovog važnog minerala.
Kratkotrajan nedovoljan unos kalcijuma hranom ne uzrokuje značajniju pojavu simptoma, s obzirom da su nivoi kalcijuma u našem organizmu strogo kontrolisani. Tačnije, pri nedostatku kalcijuma naš organizam pokreće proces demineralizacije kostiju, odnosno izvlači kalcijum iz njih kako bi održavao optimalnu količinu tog minerala u krvi.
Simptomi nedostatka kalcijuma su: ukočenost i trnjenje u prstima, grčevi mišića, konvulzije, letargija, loš apetit, abnormalan srčani ritam, grčevi grkljana i bronhijalnih cijevi, što uzrokuje poteškoće s disanjem, promjene u funkciji mozga (depresija, demencija).
Nedovoljan unos kalcijuma primarno utiče na kosti i mišiće, uzrokujući tetaniju, stanje koje karakterišu naizmenični grčevi mišića koji ne mogu da se opuste, naročito mišića ruku i nogu.
Bolovi u mišićima i parestezije (utrnulost i trnci) su česti znakovi tetanije. Dugotrajna hipokalcemija može da prouzrokuje osteopeniju, koja ako se ne liječi, može da prouzrokuje osteoporozu.
Rizik od lomova kostiju je takođe povećan, naročito kada je riječ o starijoj populaciji, a nedostatak kalcijuma može da prouzrokuje i rahitis, iako se ovo stanje više povezuje s nedostatkom vitamina D.
Izvor: Agencije