Pravilo “najbolje vrieme za putovanje” koje je decenijama postojalo, polako odlazi u zaborav. Klimatske promjene su znatno poremetile ustaljene turističke sezone, pa putnike mogu iznenaditi neočekivani pljuskovi, ekstremne vrućine ili smanjena vidljivost. Izgleda da ostaje da se da se prilagođavamo situacijama i ažuriramo podatke o vremenu, gužvama…
Na globalnom nivou, produžena ljeta, skraćene zime i nepredvidive vremenske pojave poput “lažnog proljeća” sve više postaju uobičajena klimatska slika. Drugim rečima, klimatski poremećaji utiču na putovanja širom svijeta. Australija je, na primer, zabilježila najtopliji mart u istoriji, sa temperaturama preko dva stepena iznad prosjeka. U Japanu, cvjetanje trešnjinog cvijeta sve češće počinje ranije nego što je uobičajeno.
Nekad je “najbolje vreme za posjetu” značilo vrhunac turističke sezone – period sa lijepim vremenom i lakom dostupnošću. Vremenom su savjeti postali precizniji: vodič kroz Italiju možda sada predlaže april i oktobar zbog manje gužve, februar za karneval u Veneciji ili januar za skijanje u Dolomitima – vremenske odrednice prilagođene specifičnim doživljajima, a ne samo lijepom vremenu.
Međutim, uprkos tim prilagođavanjima, i dalje se pretpostavlja da će se sezone ponašati kao i uvijek. Taj vodič za skijanje verovatno neće spomenuti da je sneg u Evropi sve nepouzdaniji.
Promišljena putovanja
Ovakva situacija je jedna od najvećih izazova za sve i često ne može da se tvrdi da će uslovi biti pogodni. Globalno zagrevanje utiče i na pouzdanost kratkoročnih vremenskih prognoza, utvrdili su istraživači sa Stanforda. Pa zašto se onda ove činjenice često izostavljaju iz saveta za putovanja?
Jedan od problema leži u protoku informacija – ili u njegovom odsustvu. Često u turističkim agencijama različiti timovi rade izolovano, pa osoba koja prodaje putovanje možda nikada nije ni bila na toj destinaciji. “Tako da kada su u pitanju bitni detalji, poput vremena ili osnovnih saveta kao što je ‘ponesite masku zbog zagađenja’, ili to ne znaju ili ne misle da je važno da podele”, naglašavaju stručnjaci, a piše Bi-Bi-Si.
Postoji i strah od odvraćanja potencijalnih klijenata – rizik koji neke kompanije nisu spremne da preuzmu. Ali, prikrivanje klimatske stvarnosti ima posledice: putnici dolaze nepripremljeni, doživljaji se kvare, a lokalni biznisi i reputacije trpe.
Očekivanja putnika često doprinose razlici između stvarnih uslova na terenu i onoga što se unapred zamišlja. Slika o destinaciji se ne formira na osnovu aktuelne stvarnosti, već na osnovu idealizovanih predstava koje se retko ažuriraju.
Jedan od razloga za to je nespremnost da se prihvati činjenica da određena putnička iskustva više nisu onakva kakva su nekada bila. Društvene mreže dodatno pogoršavaju ovu neusklađenost, jer vizuelni sadržaji sa destinacija često ne otkrivaju u kojoj sezoni su snimljeni.
Rešenje za sve učestalije klimatske poremećaje u turizmu bi trebalo tražiti u boljoj pripremljenosti i prilagođavanju. I putnici samostalno pronalaze rešenja, tako što se odlučuje za putovanja van glavne sezone, kako bi izbegli gužve i visoke temperature. Ovaj trend se primećuje u Evropi, gde se interesovanje za destinacije poput Italije, Španije i Portugalije sve više pomera na prolećne i jesenje mesece.
(RTbalkan – Foto: Ilustracija/Arhiva)