Ljudsko telo se sastoji od oko 60 odsto vode, što znači da kada udišemo, ne izdahnemo samo ugljen-dioksid – već i određenu količinu vodene pare.
Molekulima vode potrebno je mnogo energije da bi ostali u gasovitom obliku.
Kada molekuli tople vodene pare iz vaših pluća dođu do hladnijeg vazduha, kondenzuju se u “sitne kapljice tečne vode i leda”, navodi sajt Wonderopolis. Ovaj proces kondenzacije je takođe način stvaranja oblaka, piše Mental Floss.
Zapravo relativna vlažnost, ne samo temperatura, određuje da li ćete moći da vidite dah.
Vodena para u vašem dahu kondenzuje se u tečnost kada dođe do tačke rose – temperatura pri kojoj je vazduh zasićen i ne može više da zadrži vodu u obliku gasa.
Budući da hladni vazduh ne može da zadrži toliko vodene pare kao topao, verovatnije je da ćete videti svoj dah kada je hladno, ali to nije uvek slučaj.
U vlažnijim danima možda ćete moći da vidite dah čak i kad je napolju toplo. To je zato što je vazduh već zasićen, što čini tačku rose višom.
A suvih dana, čak i ako je napolju hladno, možda uopšte nećete moći da vidite dah, jer suvi, nezasićeni vazduh može zadržati više vodene pare.
Izvor: B92