U diplomatiji ne postoji ljubav, već samo interesi, davno su primetili Englezi. Poznavaoci lika i dela kancelarke Nemačke kažu da ona ceni ispunjavanje date reči.
U diplomatiji ne postoji ljubav, već samo interesi, davno su primetili Englezi. Poznavaoci lika i dela kancelarke Nemačke kažu da ona ceni ispunjavanje date reči.
Slobodno se može reći da je srpski premijer dobrano radio na oba polja u odnosu sa Angelom Merkel.
Plodovi tog rada zato su danas vidljivi i ne čudi zašto smo čuli tako snažne izjave podrške Aleksandru Vučiću u Berlinu.
Naime, ova 2017. godina može biti presudna za mnoge političare, lidere, države i samu Evropsku uniju. I gle čuda, ponovo je pupak Evrope Balkan.
Već ovog četvrtka uslediće izbori u Holandiji, na kojima postoji velika šansa da lider ekstremne desnice i evroskeptik Gert Vilders pobedi. Njegov trijumf mogao da bude okidač kako izlasku Holandije iz EU, tako i vetar u leđa Mari le Pen na francuskim predsedničkim izborima.
Jasno, tek njen trijumf bi označio potpuni kraj ideje ujedinjene Evrope.
A, ideja o “novom identitetu” Evropske unije trebalo bi da bude predstavljena 25. marta na Rimskom samitu. Spekuliše se o Evropi u “dve brzine”, ali je pitanje šta će na kraju biti predstavljeno javnosti.
Međutim, malopre pomenuti holandski izbori protiču u senci sukoba Amsterdama i Ankare. I u tom sukobu ne samo da mogu da stradaju ekonomski interesi Holandije i Turske već je opasnost mnogo veća.
Naime, suvereni vladar Turske Redžep Tajip Erdogan drži Damoklov mač nad vratom Evope.
Ukoliko otvori granice za sirijske izbeglice i ostale ljude iz ratom zahvaćenih područja Bliskog istoka, eto nove krize ovog proleća.
Zato je ključ nemačkih izbora u bravi Balkana. A, verovatno i cele Evropske unije.
Do septembarskih izbora u Nemačkoj ostalo je još pet meseci. Ako bi kojim slučajem usledio još jedan veliki talas migranata na zemlje Zapadne Evrope, pre svega Nemačku, teško da bi aktuelna kancelarka Angela Merkel preživela te izbore.
Martin Šulc joj već po anketama diše za vratom, a svakako bi dodatni argument u njegovoj kampanji bio popustljiv stav Merkelove prema prijemu izbeglica, jer građani Nemačke u sve većoj meri ne podržavaju dolazak migranata.
Eventualni poraz Merkelove na izborima mogao bi da znači i kraj EU, kakve danas znamo. Defakto, ona je lider ne samo Nemačke, već i cele Evropske unije.
Zato joj je i bitno da situacija na Balkanu bude pod kontrolom. Dugoročno gledano, sa posebnim osvrtom na sadašnji trenutak, Aleksandar Vučić je jedini lider u ovom delu Evrope, koji ima poluge vlasti u svojim rukama.
Dovoljno je pogledati situaciju u regionu. Kriza gotovo na svakom koraku, počev od Makedonije, preko Bugarske do Rumunije. Od Bosni i Hercegovini ne treba mnogo trošiti reči, dok situacija nije najjasnija ni u Crnoj Gori. Kosovo i Metohija predstavljaju poseban izazov, a Albanija preti da postane nova neuralgična tačka.
Jedino u Srbiji postoji stabilna parlamentarna većina, a ankete predviđaju ubedljivu pobedu Vučića na predsedničkim izborima.
Kada je u pitanju migrantska kriza više puta je apostrofiran odnos Srbije prema tom globalnom problemu. Granice su sistemski zatvorene, većina izbeglica je u kolektivnim centrima i o njima se brine u skladu sa svim evropskim normama i preko toga.
U skladu sa takvom situacijom, Merkel može da bude ubeđena da će Vučić održati datu reč, kao što je do sada činio, i pratiti stav Nemačke u vezi sa migrantima, postupati odgovorno u dijalogu sa Prištinom, raditi na očuvanju mira i sigurnosti u regionu.
U takvoj situaciji, Srbija postaje i pogodno tlo za nemačke investitore. Na mig Merkelove, tamošnje kompanije, izvesno je, odlučiće se na ulaganje u našu zemlju.
Takođe, ideja o Carinskoj uniji premijera Vučića može dobiti podršku Berlina. Ona je značajna sama po sebi, jer time Srbija može računati na dobru poziciju u kombinatorici nove Evrope u više brzina.
Zbog svega toga ne čudi podrška Merkelove Vučiću usred predsedničke kampanje u Srbiji, što do sada nije bio manir evropskih lidera.
(Telegraf-BN TV)