Izjava Dejvida Kamerona da bi Turska mogla da uđe u Evropsku uniju tek možda oko 3000. godine možda bi u Beogradu mogla da zvuči kao duhovitost britanskog premijera da ovom opaskom on nije pokušao da smiri pojedine članove svog kabineta koji tamošnju javnost plaše najezdom Turaka, Balkanaca, a među njima i Srba, na britansko ostrvo.
Poruke koje su ovih dana slali pojedini britanski ministri na račun zapadnog Balkana, bile su daleko od šale i pre bi se mogle okarakterisati kao uvreda za zemlje koje bi da se priključe klubu u kojem je Britanija jedna od najmoćnijih članica.
„Britanija bi bila manje bezbjedna ako se Turskoj, Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji dozvoli da uđu u EU”, poručila je prije nekoliko dana Peni Mordaunt, britanska ministarka oružanih snaga, iz redova zagovornika „bregzita” objašnjavajući da mnoge od tih zemalja imaju visoku stopu kriminaliteta, probleme sa bandama i terorističkim ćelijama, kao i visok nivo siromaštva.
U sličnom tonu, prije nje, govorila je i Tereza Mej, ministarka unutrašnjih poslova, postavljajući pitanje opravdanosti proširenja EU.
„Zemlje koje sada pregovaraju sa EU, uključuju Albaniju, Srbiju i Tursku – to su zemlje sa siromašnim stanovništvom, ozbiljnim problemima sa organizovanim kriminalom, korupcijom, ponekad i terorizmom”, uveravala je Mej britansku raspolućenu javnost.
Da li ovakvim izjavama britanski političari pokušavaju da uvjere svoju javnost da je kucnuo čas da izađu iz EU ili im je Bregzit možda samo dobar povod da kažu svoje pravo mišljenje o zemljama iz našeg regiona?
(Politika)