Verujem da skoro svi počinjemo sa sportom na drugačiji način, a razlozi mogu biti razni. Ako pitate dva trkača rekreativca zašto su počeli da trče, verovatno ćete dobiti različite odgovore.
Svako treba da za sebe pronađe pravi početni razlog i motivaciju, a onda će i ostali usputni razlozi samo uvećati želju i volju pojedinca da bude sportski aktivan. Zašto trčati i zašto ja trčim?
Cilj i motivacija
Zašto bi neko trebao da obuje patike i ode na trčanje, umesto da sedi ispred televizora i uz pivo i kokice odgleda neku utakmicu, film ili obrazovnu emiju. Ja sam isto kao i svi ostali morao da pronađem motivaciju:
– od želje da probam nešto novo
– da održim kondiciju i da se preterano ne ugojim
– da mi se upravo pokvario bicikl, pa ne mogu da se vozim
– ni roleri nisu ok jer ne mogu da idem offroad
– plivanje mi je dosadno
– trčanje je sport koji nije naročito popularan, pa za inat tome
– trčanje je najjednostavniji sport koji postoji
– pri tome je najjeftiniji sport, sa minimalnim troškovima
– mogu da se takmičim i zadivim sve koji me poznaju.
Nije dovoljno samo motivisati se, jer na putu postoje mnoge prepreke ili faktori koji usporavaju ili vas guraju dalje od vašeg cilja da budete zdravi i srećni. Što se mene tiče, neću previše brinuti oko tih smetnji, ne zato što ih nema, već da bih dokazao da to ne mora biti presudno. Tih smetnji ima dosta, a neke su:
Borba protiv okoline
Svi znate koliko okolina može biti teška i obično ne shvata trčanje za ozbiljno, pa vam se podsmeva ili vas smatra čudakom. Ako vas dobro ne poznaju u firmi gde radite, možda neće imati razumevanja ako budete tražili slobodan dan radi odlaska na neku trke. Drugi odmah popuste pod argumentima koje im izložim, a treći su tvrdoglavi i ne dozvoljavaju mogućnost da nisu u pravu. Razgovor sa ljudima koji razumeju potrebu da se čovek bavi fizičkom aktivnošću je prava stvar, sa poštovanjem prema jednoj takvoj jednostavnoj radnji kao što je trčanje.
Neki od velikih protvnika “dosadnog trčanja” su mi se kasnije i priključili i danas su mi zahvalni zbog toga. Kada u neobaveznom razgovoru spomeneš da si završio nekoliko polumaratona i maratona, odmah se konverzacija diže na viši nivo i ljudi te gledaju sa istinskim divljenjem. U tome je fora, jer ljudi nisu svesni da svi oni imaju snage za to i da smo svi supermeni, barem što se tiče trčanja i završavanja maratona. Borite se protiv okoline informisanjem i vedrinom – to je zadatak svih trkača.
Sportska (ne)kultura nacije
Zašto ne bi i drugima pomogli da shvate suštinu sporta i trčanja? Učinite da vam se i vaši prijatelji pridruže. Motivišite ih. To jeste težak, možda i najteži zadatak, jer mentalitet naših ljudi je čudan – radije će izaći u grad i ostati do kasno, nego učiniti nešto zdravo za sebe i okolinu. Jedan crv može da pokvari celu gajbu jabuka, a problem je u tome što su svi ti crvi razna iskušenja na koja nailazimo svaki dan. I vreme u kojem živimo dovodi do prezasićenosti ljudi i dece nasiljem, pa će klinci radije ostati za kompjuterom uz “Call of Duty” ili neku drugu agresivnu igricu, umesto da izađu napolje i učine nešto dobro za svoje fizičko i mentalno zdravlje.
Devojke radije idu u šoping, solarijum, salon ili kod kozmetičarke, nego što bi išle na fitnes ili trčanje. Ključ je u kontinuiranoj edukaciji. Možda je ovo jedan od razloga što sam i ja ušao u sve ovo.
Trčanje i novac
Naravno novac je i dalje jedan od bitnih faktora. Dešava se da oni koji nemaju novca za dobre patike njima odustanu od trčanja. Ja sam ispitao i jeftinije modele patike i moj zaključak je da se i u njima može lepo trenirati i biti brz. Putovanja na trke u inostranstvu jeste stvar finansija, jer da nije, i ja bih prvi otišao na Njujorški ili Pariski maraton. Ovako, tu smo gde smo, ali ne treba očajavati, ima toliko lepih mesta u Srbiji i okolini. Do njih nije skupo otići, naročito ako se nekoliko trkača udruži i podele troškove goriva i prevoza. Ukoliko ste član atletskog kluba (ima i amaterskih klubova) možete dobiti plaćene putne troškove od organizatora.
Ko se izbori sa svim poteškoćama za njega nema granica, upoznaće jedan divan sport i ostaće u njemu, ne zato što ga neko naterao da to radi, već iz ličnog zadovoljstva i sreće.
(blic.rs)