Prijedlog zakona o stranim agentima, kojim će biti propisano donošenje posebnog registra organizacija koje će biti proglašene agentima stranog uticaja, danas će se naći na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srpske.
Nezvanično, saznali smo da su vođeni intenzivni razgovori s predstavnicima Vlade RS o tome da se zakon povuče, međutim iz Ministarstva pravde RS nam je juče zvanično potvrđeno da će se zakon naći na dnevnom redu.
Ukoliko zakon bude usvojen u trenutnoj formi, on bi mogao donijeti probleme RS, ali i BiH, jer Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju BiH s EU, potpisan 2008, a koji je stupio na snagu 2015, osim obilnih finansijskih sredstava za BiH i njene entitete predviđa i prava i obaveze BiH prema EU. Ovaj sporazum je važan jer je obavezujući međunarodni ugovor na osnovu kojeg je BiH, pa samim time i RS, dobila milijarde evra evropskog novca za reforme, infrastrukturne projekte, budžetsku podršku i druge vidove grantova. Sporazum, međutim, ne predviđa samo dobijanje evropskog novca, već i obaveze BiH i drugih nivoa vlasti u njoj.
Primjera radi, član 112 ovog sporazuma predviđa da je dodjeljivanje novca i grantova organima u BiH uslovljeno poštovanjem demokratskih principa, posebno kad je riječ o slobodi govora, izražavanja i omogućavanja aktivizma i djelovanja civilnog sektora. To je istaknuto i u samoj preambuli dokumenta u kojem se ističe da BiH mora da se pridržava Kopenhaških kriterijuma, koji se odnose ne samo na demokratiju i temeljna ljudska prava, već i na ekonomske reforme i usvajanje pravne stečevine EU.
To bi značilo da bi EU, na osnovu ovog sporazuma, imala pravo da suspenduje finansijsku pomoć i podršku u RS, ako ne bude bilo pridržavanja odredaba ovog sporazuma. BiH je, inače, jedina zemlja u regionu koja je prema izvještaju Evropske komisije o napretku nazadovala po pitanju osnovnih ljudskih prava i sloboda.
BiH je podnijela kandidaturu za članstvo u EU, koja je odobrena i na osnovu koje su otvoreni pregovori upravo na temelju potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a u 14 ključnih evropskih prioriteta sloboda medija i aktivizam su posebno naglašeni kao neophodni uslovi koje BiH mora da ispuni. Osim toga, u Planu za rast EU, koji formalno još nije odobren za BiH jer je zemlja zakasnila sa slanjem liste reformi, finansijska podrška posebno je uslovljena poštovanjem temeljnih ljudskih prava i sloboda.
U Banjaluci je juče održano nekoliko okruglih stolova i tematskih radionica posvećenih medijima i civilnom aktivizmu povodom donošenja ovog zakona, a u organizaciji Demokratskog centra Igora Davidovića održana je debata “Civilno društvo i njegovi domašaji – izazovi slobode i prijetnji”, kojoj su prisustvovali novinari i aktivisti iz Republike Srpske i Srbije te Ferdinand Konig, portparol Kancelarije EU u BiH.
Dejan Lučka, pravnik i direktor Banjalučkog centra za ljudska prava, rekao je “Nezavisnim” da su EU, izvjestioci UN, Venecijanska komisija, Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava Organizacija za evropsku bezbjednost i saradnju i druge relevantne organizacije dale negativne komentare vezano za ovaj zakon, ali da nijedna sugestija nije uvažena.
Tvrdi da zakon diskriminiše organizacije koje će biti označene kao agenti stranog uticaja od drugih neprofitnih organizacija, a ograničava i njihovo polje djelovanja. Pojasnio je da je poseban problem široko tumačenje pojma politička aktivnost, pa se, na primjer, može očekivati da će članovi organizacija koje su označene kao strani agenti biti spriječeni da učestvuju u javnim raspravama o zakonskim rješenjima.
“Stav civilnog sektora i većine međunarodnih organizacija je da je ovakav zakon nepotreban i da u cijelosti ne bi trebalo da bude usvojen jer je toliko loš da bi ga se teško moglo popraviti”, smatra on.
(Nezavisne – Foto: Arhiva)