Sa smjenom godišnjih doba smenjuju se i dijagnoze u našem zdravstvenom kartonu. Zimi nam najviše muke zadaju respiratorne infekcije i povrede, a leti alergije i opekotine.
„Vrlo česte pojave leti, za razliku od zime, su i ujedi insekata, pre svega, komaraca, ali ima i dosta pacijenata koji se javljaju zbog ujeda krpelja. Letnji problem su i povrde kože u vidu ogrebotina, oguljotina, posekotina, jer ljudi idu bosi, dosta borave napolju“, kaže doktorka Mirjana Miladinović iz Doma zdravlja „Palilula“.
Međutim na prehlade nismo imuni ni zimi ni leti.
„Za zimu je karakteristično da prehlade traju od sedam do deset dana, praćene su visokom temperaturom i vrlo često se komplikuju zapaljenjima, na primer sinusa, bronhija pluća. Za razliku od njih, letnje prehlade zahvataju respiratorne organe, blaže su i temperature, ako se i jave, su niže, kraće traju. Kod letnjih prehlada zahvaćen je i probavni sistem“, objasnila je doktorka Miladinović.
Kada pomislimo na urinarne infekcije, prva asocijacija nam je leto i plivanje. To je zabluda, jer su urinarne infekcije češće zimi.
„Tada se veći broj pacijenata obraća za pomoć, ali leti nisu pošteđeni oni koji su imali urinarne infekcije i plivači. Osobe koje leto provedu na moru i oni koji plivaju u rekama i jezerima su sklonije ukoliko se ne pridržavaju saveta. A glavni savet je promena kostima nakon plivanja, ne koristiti vlažne kostime, povećati unos tečnosti, izbegavanje odlaganja mokrenja“, savetuje doktor Aleksandar Janjić iz Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije.
Za leto bez zdravstvenih tegoba saveti lekara su brojni: od higijene ruku i tela preko uzimanja tečnosti do izbegavanja vrućina i naglog prelaska iz hladnog u toplo.
(RTS)