Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare rekao da je rezultat svih političkih razgovora da uvek imamo povećanje trgovinskih odnosa. Istakao je da se razgovaralo i o tome kako da Srbiju “nešto brže” približimo Evropskoj uniji, ocenivši da je sve to veoma važno za budućnost naše zemlje, ali i stabilnost, mir i predvidivost celog regiona.
Memorandum o smanjenju međunarodnih tarifa za roming sa Bugarskom
Na početku konferencije za novinare potpisan je Memorandum o smanjenju međunarodnih tarifa za roming između srpskog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i bugarskog Ministarstva za saobraćaj, informacione tehnologije i komunikacije.
Memorandum su potpisali resorni ministri Rasim Ljajić i Ivajlo Moskovski.
Vučić je rekao da se razgovaralo o tome šta je to što Srbija treba da uradi i kakvu podršku možemo da očekujemo od te tri, kako je rekao, nama izrazito prijateljske zemlje.
Naveo je da ovi sastanci, koji su počeli nedavno u Varni, predstavljaju izraz stalne saradnje četiri zemlje a nastaviće se sastankom u Bukureštu.
“Rezultat svih naših političkih razgovora je činjenica da imamo povećanje svih brojeva u trgovinskoj razmeni”, rekao je predsednik Srbije.
“Očekujemo da trgovinska razmena Srbije sa ove tri zemlje naredne godine zajednički pređe tri milijarde evra. Verujemo da ćemo imati još više uspeha i da će politički susreti stvoriti klimu da privrednici još više sarađuju i da donesu više posla i veće zarade građanima”, rekao je Vučić dodajući da imamo rast sa tim zemljama u trgovinskoj razmeni od 6,1 do 20,2 odsto.
Predsednik Srbije je zahvalio premijerima Grčke, Rumunije i Bugarske što su “doneli duh evropskog prijateljstva u Beograd” i što podržavaju Srbiju na evropskom putu.
Osvrnuo se i na izložbu u holu Predsedništva Srbije gde se može pročitati izveštaj Čedomira Mijatovića upućen Milutinu Garašaninu, u kojem se nalaze reči britanskog premijera Gledstona koji je govorio o pritiscima koji postoje na Balkanu, i koji je podvukao važnost srdačnih odnosa ove četiri zemlje.
Trvenja među balkanskim državama treba da se izbegavaju, podvukao je Gledston, a preneo je Vučić dodajući da Srbija ima istinske prijateljske odnose sa sve tri zemlje.
Na početku konferencije Vučić je rekao da su Bojko Borisov, Aleksis Cipras i Mihaij Tudose predsednici vlada izrazito prijateljskih zemalja i da želi da im se zahvali na poseti Srbiji.
“Počastvovani smo što smo imali priliku da u ova dva dana budemo domaćini Vama i Vašim delegacijama, naš grad je ne samo na regionalnoj već i evropskoj mapi važnih događaja”, rekao je Vučić dodajući da postoji samo jedna stvar kojom Srbi mogu da se uvrede – da im se kaže da nisu bili dobri domaćini.
“Nadam se da smo tu svoju ulogu ispunili i da ćete otići sa dobrim utiscima iz Srbije”, rekao je predsednik Vučić.
Borisov EU: Sa nama imate bezbedan Balkan
Premijer Bugarske Bojko Borisov naveo je da je sastanak u Beogradu mnogo lakše voditi nego onaj koji je vođen u okviru Zapadnog Balkana.
“Balkan je mesto sa puno istorije i krvoprolića, 130 godina kasnije razgovaramo kako da organizujemo Balkan da ljudi mogu bolje da žive”, rekao je Borisov.
Preneo je da je svoje sagovornike obavestio o sastanku sa kolegema sa Zapadnog Balkana i šta se radi na projektima transportnih koridora 8 i 10, koji, kaže, pokazuju EU da Balkan nije samo geografski deo Evrope, već da smo neotuđivi deo evropske ideje.
“Moramo da pokažemo mudrost i da izvučemo pouke iz prošlosti. Moramo da pokažemo da imamo Sofiju, Zagreb, Bukurešt koji su deo Evrope”, kaže Borisov.
“Balkansko predsedavanje EU”
Premijer Bugarske, zemlje koja od početka iduće godine na šest meseci predsedava EU, Bojko Borisov, istakao je da nema boljeg puta za Balkan od EU.
Naglasio je da je svaka od ovih zemalja pojedinačno mala da može sama da reši probleme, te zato zajednički žele da budu pokretač ideja.
Borisov je naglasio da je postavljen zajednički cilj da predsedavanje Bugarske EU bude posmatrano kao balkansko predsedavanje.
U tom kontekstu Bugarska se, prema njegovim rečima, u EU oslanja na podršku Grčke, Rumunije, ali i Austrije, koja u drugoj polovini iduće godine predsedava Uniji.
“Našim prijateljima iz Brisela želimo da pošaljemo poruku da sa nama imaju bezbedan i predvidiv Balkan, koji neće praviti probleme. Želimo da privučemo investicije i gradimo svoju infrastrukturu”, rekao je Borisov, koji je podržao evropske integracije svih zemalja regiona, a posebno Srbije.
“Želimo modernu infrastrukturu. Infrastrukturni objekti nisu rizični već pragmatični”, rekao je Borisov.
Kako je rekao, optimista je da će i zemlje Balkana koje još nisu u EU, ostvariti napredak na evropskom putu, jer evropske integracije nemaju alternativu.
“To je zacrtan put. Imali smo brojne sukobe i ratove u regionu, ali sada smo na prekretnici, jer u ovom trenutku velike sile imaju interese na Balkanu i svaka od tih sila je uspela da postigne određeni uticaj u našim zemljima”, rekao je Borisov.
Istakao je da žele da poštuju sve zahteve koje evropska demokratija traži – vladavinu prava, slobodu govora i izražavanja, kao i više plate i prihode građana i da zato žele da privuku investicije.
“Naše prijateljstvo nije upereno ni protiv koga, protiv Rusije, Turske, SAD ili EU, samo želimo da privučemo investicije, da možemo da gradimo infrastrukturu, jer tamo gde se infrastruktura gradi, nema rata”, rekao je Borisov.
“Moramo sudbinu uzeti u svoje ruke”
Borisov je rekao i da sastanke četiri balkanske zemlje ne treba porediti sa Višegradskom grupom. “Ne želimo da kopiramo nikoga, niti da idemo nečijim putem”, poručio je Borisov.
On je ukazao da je Bugarska članica NATO-a, ali je u svakom slučaju predana Evropi i EU, kao i da nema boljeg puta za Balkan od EU.
Borisov je naglasio da saradnja zemalja na Balkanu pomaže Evropi, ali ukazuje da i dalje na Balkanu postoje mesta gde se zapaljive stvari nisu rešile.
S tim u vezi on je ukazao da treba normalizovati odnose sa Rusijom, Turskom i SAD, jer bez toga nema stabilnosti na Balkanu.
Rekao je da se mora rešiti i problem Skoplja, pomogne Evropskoj komisiji i Briselu da donese prave odluke, bez ultimatuma i nametanja nečega.
Ukazao je da, pošto je Balkan multikulturalan i multikonfesionalan mora postojati tolerancija i prihvatanje svih.
“Moramo sudbinu uzeti u svoje ruke, a ne da čekamo šta govore velike sile”, podvukao je on.
Borisov je istakao da se četiri zemlje žele da unaprede svoju infrastrukturu kako bi privukle, u korist svojih građana, investitore.
U vezi sa zahtevom predsednika Turske da se revidira sporazum iz Lozane, Borisov je rekao da revidiranje međunarodnih ugovora nije konstruktivno i dobro za Balkan.
Prema njegovim rečima, ako bi krenuli da pričamo o istoriji, predstvanici sve četiri zemalja Balkana ne bi mogli da sede za istim stolom, a da ne skoče jedan drugom za vrat.
“Moramo da stvorimo prosperitet za građane, iskoristimo sve naše adute, a ne govorimo o prošlosti”, zaključio je Borisov.
Cipras: Srbija više ne može biti izvan EU
Srbija ne može više biti izvan evropske porodice pod uslovom da većina stanovništa želi da bude deo EU, izjavio je grčki premijer Aleksis Cipras.
Grčki premijer o infrastrukturnim projektima
Aleksis Cipras je rekao da je na sastanku bilo reči o infrastrukturnim projektima, te da je bilo reči o energetici.
Cipras je kao projekte od izuzetnog značaja naznačio železničko povezivanje sve četiri zemlje.
On je podvukao važnost pruge Solun–Beograd i njenu modernizaciju, kao i dalje povezivanje sa Sofijom, ali takođe i železničko povezivanje Soluna i Aleksandropolisa sa Varnom, i dalje sa Rumunijom…
Kako je rekao, svi projekti o kojima su pričali doprineće većoj ekonomskoj saradnji i na boljitak svih zemalja.
Dodao je da je ovo i pilot projekat koji pokazuje EU da zemlje kandidati i članice mogu da odlučuju po sopstvenom nahođenju o načinima o kojima će sarađivati i polagati temelje za svoju budućnost.
Cipras o odnosima sa Makedonijom
Rekao je i da će 2018. biti ključna i presudna za različita pitanja u ovom regionu, i u tom smislu, dotakao se odnosa sa Makedonijom, rekavši da će naredna godina možda doneti nešto pozivitno, ako nova makedonska vlada odluči da preduzeme korake napred, za rešavanje problema.
“Ranije smo čuli da su Makedonci jedini naslednici Aleksandra Velikog. Ako odustanu od iredentističkog stava, možda će moći da se pronađe neko zajedničko rešenje. U tom slučaju, ja bih bio prvi koji će garantovati evropsku perspektivu i bezbednost te zemlje”, rekao je Cipras.
Grčka, kaže, želi da napravi mirnu budućnost suživota i saradnje, jer je ono što nas deli manje od onoga što nas spaja, ali potrebno je da sve strane preduzmu određene korake i dogovore se o pitanjima od presudnog značaja.
“Mi verujemo da bi EU trebalo vrlo uskoro da ispravi veliku grešku koja svoje korene vuče iz toga na koji način se Evropa odnosila prema Balkanu do sada. Bilo je poznato da je Balkan rizično područje. Srbija ne može više da bude izvan evropske porodice, pod uslovom da većina stanovništva želi da bude u EU”, rekao je Cipras.
Govoreći o današnjem skupu, Cipras je podsetio da takvi sastanci sada postaju institucija koja je konstruktivna i inspirativna za buduću perspektivu zemalja Balkana i dodao da ima veliku simboličnu važnost.
Počelo je, podseća Cipras, kao tripartitni sastanak u Solunu, a onda je usledio sastanak u Varni kome su prisustvovale četiri zemlje.
“Mi ne možemo da čekamo da nam ministar neke druge velike sile kaže šta treba da radimo, da nas uzme za ruku i pokaže. Moramo da sarađujemo i da imamo sopstvenu inicijativu, kao i da promovišemo mir i stabilnost u regionu”, rekao je Cipras i istakao da Srbija, Grčka, Bugarska i Rumunija treba blisko da sarađuju.
Predsedavanje Bugarske EU Cipras vidi kao priliku za ceo Balkan da promoviše zajedničke ideje i uverenja.
“Mi smo dobili priliku da u Sofiji 2018. godine oživimo plan iz Soluna koji mora da se zasniva i na zajedničkoj viziji za našu budućnost. Pozdravljam predlog Bojka Borisova da se organizuje samit EU i Zapadnog Balkana koji će poslati poruku da će bugarsko predsedavanje biti predsedavanje Balkana”, istakao je grčki premijer.
Rekao je da želi da se sva četvorica ubuduće češće sastaju, ali istovremeno i sa susedima, da se sa njima razgovara o problemima, bez obzira na to koliko oni bili teški.
Kaže da je potrebno da se prave dobrosusedski odnosi i da uzmu sudbinu u svoje ruke.
Primetivši da se zapadni svet danas suočava sa tokovima migracija i da neke zemlje pozivaju na povratak nacionalizma, izgradnju zidova, što je, kaže, neka logika hladnog rata, Cipras kaže da bi to bilo katastrofalno za budućnost.
“Verujem da samo putem saradnje, solidarnosti, poštovanjem međunarodnog prava i međunarodnih ugovora možemo da ostvarimo prosperitet”, rekao je on.
Cipras je rekao i da se sopstvenom inicijativom grabi budućnost i brine o građanima.
Rekao je i da konflikti ne vode nikuda i da je put ka boljoj budućnosti saradnja, međusobno poštovanje i zajednički rad.
“To je poruka koju treba da uputimo i smatram da će ona biti saslušana od naših partnera u EU”, rekao je premijer Grčke.
Cipras smatra da naredna godina može da bude prekretnica za širi Balkan, te da će to biti prekretnica za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i Srbiju.
“Nas četvorica smo uvereni da moramo da idemo napred, da preduzimamo hrabre korake, da ostvarimo još jaču saradnju, kako bismo učinili da 2018. bude prekretnica za naše zemlje, balkanski region i EU i, pre svega, za naše građane, jer njih želimo da zaštitimo”, rekao je Cipras.
Grčki premijer je naveo da će naredna godina biti ključna godina i za Grčku koja će, nakon osam godina, u avgustu 2018. imati finansijsku nezavisnost da zadovolji svoje potrebe, dodajući da se Grčka vratila pozitivnoj stopi ekonomskog rasta.
Rekao je da će sledeća godina godina biti godina pozitivnih dešavanja u Evropi.
“Evropa razgovara o unapređivanju zakonodavnog okvira, koji je zbir njenih nesavršenosti, a sa ciljem da bude jača, da se suoči sa budućim izazovima i krizma. Verujem, da će to biti prekretnica za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i Srbiju, naravno”, podvukao je Cipras.
Tudose: Ulazak Srbije u EU je samo formalnost
Premijer Rumunije je izjavio da su i Rumunija i Bugarska i Grčka opredeljene da Srbiji pomognu i olakšaju joj put u Evropsku uniju, te poručio da je njen ulazak u Uniju “samo formalnost”.
Govoreći o evropskim integracijama Srbije, Tudose je rekao da su granice Srbije sa EU granice sa Grčkom, Bugarskom i Rumunijom, a da se integracija ostvaruje kroz zajedničke infrastrukturne projekte, kulturnu saradnju koja već postoji sa tim zemljama.
U tom smislu, rekao je da je ulazak Srbije u EU samo formalnost, a sve tri zemlje, kao članice EU, opredeljene su da pomognu Srbiji koliko mogu.
“Da olakšamo put, pomognemo i usmerimo Srbiju kako bi se stvorio zvaničan status Srbije kao članice Unije”, rekao je Tudose.
Pohvalio je inicijativu za održavanje sastanaka Saveta za saradnju Srbije, Bugarske, Rumunije i Grčke.
“Ove četiri zemlje imaju probleme, a naravno ne postoji problem koji se ne može rešiti, za svaki postoji više rešenja, a ovakav skup je koristan da uskladimo rešenja i pronađemo zajedničko”, rekao je Tudose.
Preneo je da su predsednik Srbije i premijeri tri zemlje konstatovali da je potrebno da se organizuje sastanak ministara infrastrukture, energetike, spoljnih i unutrašnjih poslova.
Prihvaćen je, kaže, i poziv da se sastanak održi početkom marta u Bukureštu, a onda u maju ponovo u Grčkoj.
Vučić i Borisov o gasnoj interkonekciji, putevima, prugama…
Na pitanje o gasnoj interkonekciji Vučić je rekao da je sa gostima razgovarao o toj temi i da taj projekat našu stranu košta 85 miliona evra.
Vučić je preneo da je Srbija dobila veliki grant od EU u iznosu od 49,1 miliona evra, te da je ostala finansijska sredstva obezbedila.
“Računamo da u najskorije vreme možemo projekat da privedemo nameni”, podvukao je on.
Pomenuo je nameru Bugarske da izgradi u blizini Crnog mora evropski hab, sa više cevodovda preko kojih bi uzimali gas iz više izvora.
“To je za nas od velikog značaja, jer Srbija kako se razvija sve više povećava potrošnju gasa. Mi smo zemlja kranova i sve veći razvoj nam povećava godišnju potrošnju gasa za između 200 i 300 miliona kubnih metara”, objasnio je on.
Rekao je da je razgovarano i o formatu 16+1 dodajući da je bitno da se rekonstruiše železnička i putna infrastruktura, primetivši da su pruge u našoj zemlji veoma loše, posebno na Koridoru 10 ka Solunu i Sofiji.
“Mi ćemo rekonstruisati tu infrastrukturu. Dogovor je da pokušamo da pronađemo najjeftinija sredstva za našu zemlju. Postoji više izvora, od EIB do mnogih drugih. U to ćemo rado uključiti i mogućnost dobijanja kineskih finansija, ako bi bili pod povoljnim uslovima, naravno, usklađeno sa evropskim standardima i propisima”, dodao je Vučić.
Na to se nadovezao i bugarski premijer Borisov koji je izrazio uverenje da će u narednih godinu ili dve biti završeni važni projekti na bržem povezivanju dve zemlje.
On je dodao da sa rumunskim kolegom želi da poveže bolje Bukurešt i Sofiju, i da postoji i progresivna Dunavska strategija, koja treba da ubrza plovidbu Dunavom.
Kada je reč o gasovodu rekao je da ne postoji konkurencija, i da se gasovodi dopunjuju.
“Našem regionu je potrebno više gasa, još boljih transportnih koridora”, rekao je Borisov dodajući da jednom kada imate sve veze one moraju da se prošire.
Vučić: Ne pravdam se i nemam nameru, imamo svoj put
Predsednik Vučić je rekao da nema nameru ni potrebu da se ikome za nešto pravda i ponovio da je Srbija na evropskom putu ali isto tako da će raditi na čuvanju priajteljskih i dobrih odnosa sa Rusijom.
Vučić je, odgovarajući na pitanje o uticajima na Balkanu, rekao da takav stav ne krije, ni u razgovoru sa današnjim gostima – premijerima Bugarske, Rumunije i Bugarske, ni da u Moskvi predsedniku Rusije Vladimiru Putinu kaže da se Srbija nalazi na evropskom putu ali i premijerki Nemačke Angeli Merkel i predsedniku SAD Donaldu Trampu da će Srbija čuvati svoje prijateljstvo sa Rusijom.
Dodao je da Srbija želi da čuva svoju vojnu neutralnost, da gradi svoju snažnu armiju ali bez ikakve namere da bilo koga napadne već samo da očuva svoju bezbednost.
Upozorio je da je Srbija u drugačijoj situaciji od drugih zemalja jer je bila napadnuta 1999. godine, a i zbog 2008. godine.
Kako je rekao, naši prijatelji razumeju tu našu situaciju, a sve probleme koje imamo na evropskom putu Srbija će mnogo jasnije rešiti ako ima podršku Grčke, Bugarske i Rumunije.
Dodao je i da mu se čini da neki u Evropi misle da imaju pravo da drže neke pridike Srbiji, a znaju kako su uticali na to da joj se uzme deo, ali i da Srbi to ne zaboravljaju.
“Srbija štiti mir i stabilnost u celom regionu”, poručio je predsednik Srbije i naveo da su i gosti iz tri prijateljske zemlje mogli da vide da se Beograd i Srbija grade, odnosno da je prioritet Srbije ekonomski razvoj, napredak, evropska budućnost, ali i da neće rušiti prijateljstva koja su godinama i decenijama građena.
Vučić je rekao da Srbija nikome nije pretnja i da je svojom uzdržanošću uspela da sačuva mir i stabilnost, te doprinese rešavanju najvitalnijih ekonomskih problema, kao i da će tim putem nastaviti i doprinositi predvidivosti celog regiona.
Poručio je da će Srbija nastaviti da se kao zemlja ponaša odgovorno i ozbiljno.
Vučić se prethodno sastao sa premijerima Rumunije, Bugarske i Grčke u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu, a sinoć im je bio domaćin u vili “Mir”. Trojicu premijera dočekala je i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
RTS