Odgovarajući na pitanje da li je primio cirkularno pismo predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika u kojem se ponovo objašnjava zašto Srpska insistira na sprovođenju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, Vučić je odgovorio: “To je za mene danas najteže pitanje”.
“Kada kažem najteže, to je zato što su moje obaveze da nikada ne pokažem nikakvu dozu ni lične, ni političke, niti državne sujete”, rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Vučić je istakao da je obaveza vlasti Srbije da čuva regionalni mir i stabilnost, da vodi računa o Srbiji i da uvijek pomogne Republici Srpskoj.
“Ja sam zamolio predsednika Dodika da još jedanput svoju odluku razmotri i to je ono što mi možemo da uradimo. Sve drugo što bismo radili, loše bih se osećao i ne želim da učestvujem u nečemu u čemu su neki ranije učestvovali, ali sam imao dovoljno hrabrosti da kažem šta je to što Srbija misli, a što misli da je dobro i za Srbiju i za Republiku Srpsku”, rekao je Vučić.
On je istakao da nije imao u vidu samo sebične interese Srbije i dodao da smatra da ima “dobar i veoma širok pogled u budućnost kada je u pitanju i Republika Srpska”.
“Mislim da sam dobro video, a ja uvek dozvoljavam mogućnost da to uvek nije sasvim tako. Možda neki drugi to bolje vide od mene. Na kraju krajeva, moja je odgovornost pred građanima Srbije neuporedivo veća, a ne bežim od toga da neku vrstu male odgovornosti zbog odnosa koji postoji između Srbije i Srpske, imam i prema Srpskoj, naravno i kao garant Dejtonskog sporazuma”, dodao je Vučić.
Što se Srbije tiče, Vučić je rekao da Srbija nikada ničim neće ugrožavati regionalnu stabilnost, i to ne zato što to “neko voli ili ne voli napolju”.
“Već sam se tih gluposti naslušao. Kao što ste videli, Srbija je uspela i umela da se suprotstavi po najtežim pitanjima i najvećim silama na svetu i uspela, ne mogu da kažem da pobedi, nego da ne izgubi kao što je uvek doskora gubila”, naveo je Vučić.
On je istakao da je srpskom narodu potrebna pamet i mudrost i da bi volio da su Srbi kroz istoriju češće vodili Miloševu politiku /Miloša Obrenovića/, jer mnogo bi ih više bilo i mnogo bi bili uspješniji, nego što su danas.