Pojedini delovi hrvatske prestonice našli su se na udaru jata vrana koje napadaju građane, rasturaju đubre i prave štetu. Dok građani apeluju na gradske vlasti da ih oslobode ove pošasti, Grad Zagreb, čini se, za sada nema nameru da preduzme bilo koju meru za uništavanje gnezda.
Poslednje prebrojavanje vrana iz 2012. pokazalo je da ih u Zagrebu ima više od 10.000. Penzionerka Eva Hodak, koja živi u naselju Špansko u Zagrebu, ispričala je za Jutarnji list da je pre nekoliko dana šetala ulicom i jela pecivo kada je u jednom trenutku osetila udarac u glavu. Pretpostavlja, kaže, da je vrana htela da joj otme pecivo.
Nakon ovog iskustva, ova penzionerka kaže da više nije nimalo prijatno da šeta među drvećem, posebno ako je sa njom i unuk ili pas. I njene komšije su za ovaj zagrebački dnevnik potvrdile da je poslednjih godina značajno porastao broj vrana u tom naselju. Lane je, ispričali su, jedna napala i iskljucala prolaznika, a pre nekoliko godina jedna je napala čak pet ljudi. Osim toga, svima smeta što razbacuju smeće po ulicama i vrlo su glasne.
“Gledala sam jednom kako dva sata, ali puna dva sata, vrana kljunom odvija neki šraf na automobilu. Na kraju ga je odvila i odnela. Čula sam za napade i moram priznati da čoveku nije svejedno kad prolazi parkom i čuje ih kako grakću”, kazala je Marija Šohar. A njen komšija Slavko Antolić dodaje da ih često ujutro viđa kako traže hranu i napominje da su pametne i da se nimalo ne plaše.
“Ne plašim se da će me napasti, ali znam da brane teritoriju i u tom slučaju mogu biti agresivne. Dolaze tamo gde ima hrane, pa je logično da su među nama. Meni one, iskreno, baš i ne smetaju”, naveo je.
Direktor Zrinjevca, podružnice Zagrebačkog holdinga, Igor Toljan apelovao za pomoć da se na Ministarstvo zaštite okoline izvrši pritisak i omogući aktivnije istrebljenje vrana. Ovo je, kaže, on, postala neizdrživa pošast.
“Svakodnevno nas pet do šest građana širom Zagreba, od Remetinca do Dubrave, zove i traže da uklonimo gnezda jer njih ili njihove ljubimce napadaju vrane, raznose smeće, uništavaju automobile i zgrade, a mi po zakonu ne smemo ništa. Ruke su nam vezane jer ne smemo da uklanjamo gnezda nakon 1. marta, kada se vrane gnezde”, ispričao je on.
Navodi da svakodnevno imaju proteste ogročenih građana, a s druge strane im zaštitnici prirode prete da će ih tužiti ako kojim slučajem krenu u uklanjenje gnezda. Kaže da je poziva građana iz godine u godinu sve više, po čemu je zaključio da u Zagrebu gotovo da i nema drugih ptica osim vrana.
“Budući da su nam iz Ministarstva zaštite okoline odgovorili da ne mogu ništa učiniti po tom pitanju”, kaže Toljan i dodaje da je apel upućen i građanima da ne bacaju hranu jer to privlači vrane i utiče na rast populacije tih ptica u gradu.
Iz gradskog Sekretarijata za poljoprivredu takođe tvrde da ubijanje vrana ne dolazi u obzir. “Ubijanjem vrana neće se rešiti problem. Sistemski ćemo se brinuti da vrane imaju svoje mesto u gradskom ekosistemu, a da ne dođe do uništavanja drugih ptica – rekao je šef gradskog Sekretarijata za poljoprivredu i šumarstvo Emil Tuk. Iz Udruženja za zaštitu divljih životinja, pak, poručuju da je uklanjanje gnezda vrana besmisleno, jer to ne znači da će one biti iskorenjene.
Napraviće ih, kažu, na drugom mestu. Otkrivaju da postoji izvesna metoda kontracepcije koja ne šteti ni vranama, a ide u prilog stanarima. Inače, upozoravaju iz tog udruženja, uklanjanje gnezda i približavanje ljudi ili kućnih ljubimaca na čak 50-ak metara od ptića, koji ovih dana uče da lete, čini vrane agresivnima jer im proradi zaštitnički roditeljski instinkt pa počnu napadati sve što smatraju pretnjom.
Izvor: B92