Videli smo na pripremama i u kvalifikacijama za Mundobasket da će Nikola Jokić biti vođa reprezentacije Srbije, a to je utisak i posle dva kola Evrobasketa.
Kada napišemo vođa, nije u pitanju samo to što će kada je u igri biti najbolji ili među najboljima, već Nikola radi i one druge stvari koje su od njega zahtevali u NBA ligi.
Kada se Jokić probijao do statusa koji danas uživa, iz Kolorada je često znalo da se čuje: “Tražimo od Nikole da bude glasniji, da preuzme odgovornost i bude lider”.
Više puta je to govorio trener Majk Meloun, kao naprimer 2018. kada je Jokić potpisao višegodišnji maksimalan ugovor sa Denverom, čime mu je franšiza ukazala poverenje i dala ključeve igre.
“Moj izazov sa njim je bio da stalno fizički napreduje, da mentalno postane čvršći, da se drugačije ponaša u odnosu prema sudijama, da postane lider. Video sam veliki igrački napredak, ali još važnije kod njega kao osobe. To je mladić koji je došao u novu zemlju i novu kulturu, a usput je radio na učenju, adaptiranju i sazrevanju usput, zbog čega mogu da zahvalim upravi što je to prepoznala i izabrala ga kao zvezdu tima oko koga ćemo moći da se gradimo u godinama koje dolaze”, rekao je Meloun 2018. godine.
Pred tu sezonu slično je govorio i sâm Nikola, pa je tako krajem septembra 2018, u intervjuu za “Altitude 950”, rekao: “Trener Meloun želi da budem smiren, ali i agresivan kad treba. Da se moj glas čuje. Rečju, da budem lider. Kad krene loše da ostanem pozitivan, da učinim da saigrači budu srećni i željni pobede, ali i kad je potrebno da podviknem to i učinim”.
Denver i Majk Meloun trenutno su nevažni, pošto Jokić igra u svojstvu reprezentativca Srbije, ali za ovu priču i detalj koji mi je posebno ostao u glavi sa utakmice Srbija – Češka, morali su da budu spomenuti.
Igrao se dvanaesti minut kada je Nikola Jokić prvi put izašao iz igre. Zamenio ga je Dušan Ristić i posle manje od trideset sekundi usledio je tajm-aut Češke.
Tajm-aut nakon što je Gudurić iznudio dva slobodna bacanja, a tome je prethodio mali nesporazum između beka i centra, odnosno Gudure i Rileta.
Iako Ristić nije najbolje došao u blok, Gudurić je uspeo da prevari defanzivca, dođe do reketa i dobije faul. Usledio je tajm-aut, ali pre nego što je Pešić preuzeo reč, Jokić je pun energije i želje počeo da objašnjava Ristiću gde je pogrešio.
Prvo ga je dozivao, a onda kada je Dušan prišao klupi Nikola mu je energično predočio gde je pogrešio i kako je trebalo da se postavi. Voleo bih da ste to mogli da vidite jer ne znam koliko rečima mogu da dočaram tu posvećenost Jokića da objasni Ristiću jedan takav, naizgled, sitan detalj, ali opet jako važan.
I to je ono u čemu je Jokić najviše napredovao otkako je počeo da igra na vrhunskom nivou. Beležio je sjajne brojke 2018. i 2019, ali je utisak da je tek od neke sredine 2020. postao ovo što je danas.
Spominjem sredinu 2020. jer je taj period jedan od važnijih trenutaka u njegovoj karijeri. Pandemija je bila u punom jeku, košarka se nije igrala, a on se na oproštajnoj utakmici Dejana Milojevića od trenerskog mesta Mege pojavio – nikad mršaviji i spremniji.
U tom jednom detalju moglo je da se vidi da se nešto promenilo u pristupu srpskog košarkaša, pošto je godinama unazad ulazio u sezone sa viškom kilograma, a ovoga puta nije igrao nekoliko meseci i čekao je NBA “babl” zategnut kao sajla.
Neko će reći da mršavljenje i briga o telu nemaju veze sa pričom gore oko Jokićevog liderstva, ali i te kako ima jer ako želite da imate autoritet nije dovoljno da samo dajete koševe, uzimate skokove i delite asistencije, morate u svakom smislu da dajete primer.
Slična situacija videla se i na utakmici Slovenije i Srbije sredinom avgusta kada je Jokić objašnjavao Davidovcu da je trebalo da mu spusti loptu na niski post.
Videlo se koliko mu je stalo, a i u situaciji kod Dušana Ristića vidi se ta želja da učine ekipu boljom, ne samo kada je na terenu, nego i kada odmara.
Nije Jokić uradio spektakularnu stvar, česte su takve situacije između saigrača, pošto je košarka timski sport, ali opet i nije morao i verovatno neke 2017. ili 2018. ne bi tako postupio jer nije imao tu zrelost, a ruku na srce, nije bio ni dvostruki MVP NBA – takvo priznanje nosi veliku težinu i autoritet.
Inače, Jokić je na utakmici protiv Češke postao prvi srpski košarkaš u istoriji koji je na Evrobasketu imao učinak od minimum 15 poena, 10 skokova i pet asistencija. Sjajan podatak, ali i dalje mi nije jači utisak od sitnice, saveta datom Ristiću, koja pokazuje mnogo više u široj slici.
Srbija je na najbolji mogućin način otvorila Evrobasket, nedelja je dan odmora, a onda od ponedeljka ponovo sledi težak ritam. Ostanite uz B92.net, čitajte nas i budite prvi obavešteni o dešavanjima na Evrobasketu.
B92